Srpska ocila i srpska genetika - Intervju Srbija Global

Величина малих разлика

Оно, што је некада за нас било најважније, салаш у Лакомици, - нека врста епицентра, и раја, то је постало нешто друго данас: брдо, ни седамсто метара јужније, најкраћим правцем, тзв. змијским путем. Змијски пут је ишао преко наше баште у Бари. Кад наиђу велике воде, мутне, змије беже са реке  на брдо; кад су велике суше, змије од зоре гмижу са брда према реци. Неке ствари нисмо запажали као деца, дечаци, младићи. Кад би после купања у виру, огладнели, прилазили сламнатом крову салаша, који је био наша успутна башта са слатким дивљим патлиџанима, гутали смо их и заборављали на глад. Сад такве исте управо доручкујем, само што они порасли у дворишту у селу, ови које сам их посејао и однеговао, немају исти укус, као ти некадашњи дивљи патлиџани, то је мала разлика.
      И те мале разлике су изазов за ове забелешке.
      Брест је био, наспрам нашег острва, плаже, велик.
      Виши од овог планинског са имелама, чију ми је фотографију јуче послао са Радана - Р.

      Повукли смо се са реке, пре Нато бомбародвања Србије, и нарочито после оних апокалиптичних поплава, уочи Михајлове и Шолетове смрти.
      ... Много тога је запуштено... Али, боље да човек путује, што даље од завичаја, да би га могао у туђини боље разумети.
      Швеђани и Власи имају много сличности. Откуд то? Не знам.
       Разлике, величина малих разлика се, изгледа, боље разуме далеко од - резиденција, салаша, кућа у којима смо одрастајући ходали као месечари...
     
    

О Главаној опасност која прети од блудне страсти

Velimir Abramović - Matematika vremena - Novi Sad 2016.

Predavanje na Fakultetu tehničkih nauka 1.6.2016. u Novom Sadu

Објављено је 19.09.2016.

Pearl Weighing 75 Pounds in Philippines Could be Biggest Ever Found - највећи бисер икад нађен

 Рибар, чији идентитет није познат јавности, пронашао је код острва Палаван пре 10 година бисер тежак чак 34 килограма. - Он није могао ни да претпостави да би драгуљ могао да вреди читавих 100 милиона долара и чувао га је "за срећу" у својој дрвеној кући. У његовој кући је раније ове године избио пожар, па је морао да се исели и однесе све ствари из куће. Рибар је однео џиновски бисер туристичкој службеници у месту Пуерто Принсеска, која се испрва забезекнула а потом и потврдила да је реч о бисеру пронађеном у гигантској шкољки. Бисер је широк невероватних 30,5 центиметара и дугачак 67 центиметара, па у поређењу с њим до сада највећи "Алахов бисер", тежак "тек" 6,4 килограма и вредан "само" 35 милиона долара, личи на патуљка.  "Рибар је бацио сидро, које се заглавило током олује. Видео је да је сидро под шкољком и заронио да би га извадио, а са собом је понео и шкољку. То је било пре 10 година", рекла је туристичка службеница Ејлин Синтија Амурао. Она је навела да рибар није знао колико је његов проналазак вредан и чувао је џиновски бисер у кући "за срећу".

"Згранули смо се када га је донео. Сада нам је потребна помоћ стручњака за драго камење за потпуну потврду и процену. Чекамо потврду из Института за драго камење и од међународних стручњака, али верујемо да ће Пуерто Принсеска добити престижну титулу и постати рекордер због највећег природног бисера извађеног из гигантске шкољке", рекла је Амурао.

Она је навела да ће бисер чувати на Филипинима и изразила наду да ће он привући још више туриста у то место. Бисер је данас изложен јавности. Досадашњи рекорд држао је "Алахов бисер", познато и као "Лао Це бисер", извађен давне 1934. године, такође код острва Палаван. Тај бисер је изложен у Њујорку као део Риплијеве поставке "Веровали или не". = преузето

ИСТО ТО, АЛИ МАЛО ДРУГАЧИЈЕ / Бела Тукадруз

ИСТО ТО, АЛИ МАЛО ДРУГАЧИЈЕ

11

То је слика истинског мрачног Лавиринта

са љубавним гнездом, у средишту,

где црна учитељица набрекле вулве, мами минотаура.

То је оргија у коју се укључују

сви који би да преотму суморан простор,

собицу на крају степеништа

налик на затворску ћелију.

Ветру је додељена улога лепеза

огромних, невидљивих.

Није тешко одрешити снове

братовљеве, очеве, мајчине.

Мртви навраћају у наш дом ноћу и понекада су неизбежни.

То је љубав којој је у мрачној празнини досадно,

па куцка о чаше, о екран телевизора, о прозорско окно.

Може ли то чути и осетити онај

ко у себи не носи бесмртну душу?

Лепезе огромне као напета једра

стварају вртлоге врелог ваздуха,

који ломата врхове јела.

Лепезе лепршају и стварају вртлоге.

Вртлог има облик левка,

левком дух силази

у лавиринт и снове...

12

Један круг се затвара,

други круг се отвара.

(Мртва врана покрај пута, у прашини.)

Илузија је неопходна и благотворна.

Као бистра, брза вода, у којој се види

сваки камен, и рибице. И белоушка,

што вијугајући мили према другој обали

и шибљу.

Та вода провидна, текућа, и сваки тај

камен у води пресвучен зеленом скрамом,

пут су којим путује летња светлост,

ту је рођена Вечност, ту одњихана –

свака илузија је ту сувишна и отровна...

13

Други круг се затвара,

трећи круг се отвара.

Трећи врата отвара,

дим дувански бледоплав

(као избледела боја врата),

лети према врту еденском.

У соби никог нема:

соба је пропушила!

Ствари су проговориле:

зелена мастионица,

камен у облику стопала,

пањ –  печурка,

троножац,

катраница,

дарак,

краљица пећи,

жбан,

дрвени застург,**

чамов стари сто,

гитара са две жице,

балалајка са три,

флаше са млевеним парадајсом,

празне тегле...

Чудо се догодило: соба је пропушила,

ствари су проговориле!

Пасуљ у џаковима од хартије,

гајтани,

каишеви,

семе бундева у мрежастим врећама...

Соба слуша ту расправу ствари

и пуши невидљиву цигарету...

14

БОЖЕ, учини немогуће

и прослави име своје!

Кућа чека у жбуњу дивљих ружа свога Домаћина. Свако село,

 заселак,

селиште, варош и градови. Чека у жбуњу, у корову, усред мртвих

коприва, сунчајући се на слаповима хмеља.

Лето са пљусковима обукло је у красоту долине и равни, падине

брегова, стрме стране и усеке шумских потока, напуштене

 салаше низ

Дунав од Новог Сада до Карловаца, од Београда, Гроцке,

 Смедерева

до Великог Градишта, Голупца, Кладова Бог је даривао

 непроцењиву

дивоту. Питку воду са Мироча, опојно вино крајинско, ледене

 изворе

из стена ђердапских, чобане који свирају својим стадима и

ћувицима.Чека свака кућа као озебли гуштер сунце које се

рађа.Светлост која ће обасјати овај мрак и отпад, ове што играју на отпаду већ деценијама под покладним маскама.

Путеви су зарасли травом, шуме су прогутале гробља и безбројне

прагове салаша. Кућа чека да кресне огњило о кремен, варницу и

 ватру

која ће запалити огромни отпад, сеоски, градски, свачији

и ничији. Јер

Кућа и све около ње је претворено у највећи отпад на коме буја

 татула

и штирак, бурјан, зова, леска, маховина... Много је неокресаних

 дрвета,

разгранатих. Много је црепова склоних паду... Ко буде запалио

 тај крш

и отпад, уживаће као онај лудак Нерон у пожару Рима...

Боже, учини немогуће и прослави име своје, нек’ лију

пљускови светлости, хиљадугодишњи пљускови!

        = извор: Бела Тукадруз LAS VILAJET (АНОНИМНА ХРОНИКА) : Одабране песме 1993 - 2003. - Београд - Младеновац, 2010. - Библиотека Којекуде, књ. 3.  - стр. 8-11

БЕЗ потпуног расветљавања напада на немачку амбасаду 2008. године, Србија неће моћи да затвори преговарачко поглавље 23 са Европском унијом!

Берлин: Похапсите нападаче на амбасаду или ништа од Европе & Д. Р. Ђ. - З. У. | 02. август 2016. 08:22 | Званични Берлин тражи да се расветли паљење њихове амбасаде у Београду 2008. године: Прво привођење починилаца, па затварање преговарачког поглавља 23

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Условне казне за паљење амбасаде САД
• 
  Завршено суђење за паљење америчке амбасаде: Прети им до 12 година

• Саслушани генерали због паљења амбасада
• Костреш: Резултати радне групе МУП-а озбиљан напредак
• Вилхелм: Веома важно истражити случај паљења амбасада

БЕЗ потпуног расветљавања напада на немачку амбасаду 2008. године, Србија неће моћи да затвори преговарачко поглавље 23 са Европском унијом! На овај услов Берлина подсетио је јуче Гинтер Крихбаум, председник Одбора за европске послове Бундестага, прецизирајући:

- Нећемо толерисати никакве лажне компромисе. Ово је питање владавине права. У резолуцији од 27. јуна 2013. године Бундестаг је утврдио да приступни преговори могу да се закључе само када напад на немачку амбасаду буде у потпуности истражен, а починиоци приведени правди.

Напад на немачку амбасаду, подсетимо, догодио се после митинга "Косово је Србија", а у истрази која се води још траје саслушавање сведока. Тужилаштво је испитало њих скоро стотинак, из целог ланца командовања тог дана, као и комплетан полицијски штаб од двадесетак људи. Међу последњима је своје виђење тог дана испричао доскорашњи директор полиције Милорад Вељовић.

Он је тврдио да је цела полиција, а посебно чланови штаба, тог дана пружила свој максимум како би спречила хаос на улицама престонице. Непрестано су сви били на телефонској вези, а једини проблем у комуникацији појавио се једног тренутка с командом Жандармерије. Из неког разлога телефон генерала Тешића давао је сигнал као да је искључен.

КОБНИХ 20 МИНУТААмеричка и немачка амбасада су двадесетак минута биле без икаквог обезбеђења. Очигледно да је, случајно или не, дошло до несналажења у командном ланцу - наводи сe у извештају Радне групе.

- То је било чудно, јер је на улицама Београда било пуно људи, тензије су биле велике, пошто се осим митинга одржавао и дерби између Звезде и Партизана. Постојали су оперативни подаци о томе да ће се навијачи прикључити демонстрантима - објаснио је Вељовић.

Више јавно тужилаштво у Београду међу првима је испитало четворицу некадашњих високих функционера МУП Србије који су осумњичени за пропусте у ланцу командовања.

То су генерал Младен Курибак, у то време начелник Управе полиције, Боривоје Тешић, бивши командант Жандармерије, Стеван Бјелић, пензионисани начелник ПУ Београд, и Слободан Вуколић, бивши шеф београдске управе полиције.

Берлин: Похапсите нападаче на амбасаду или ништа од Европе