Да су земље ЕУ оволику војску и полицију употребиле против Исламске државе колику су против миграната, победили бисмо ИСИЛ до сада

Ивица Дачић на годишњој конференцији ОЕБС о демократији и људским правима у Варшави: Нећемо пристати да Европа враћа избеглице у Србију, бићемо принуђени да употребимо контрамере. Већ имамо 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске и 220.000 са КиМ

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Хиљаде избеглица стиже у Аустрију, на Батровцима километарске колоне, Словенија поставља ограду
• 
  Мигранти блокирали гранични прелаз Брегана са Словенијом

• Кери: САД ће примити још 15.000 избеглица у 2016.
• Поново отворен гранични прелаз Хоргош
• Чекају хрватски влак без возног реда

СРБИЈА не може бити концентрациони логор опасан жицом, са затвореним аутопутевима и границама, а да на то нико не реагује, поручио је шеф дипломатије Ивица Дачић, на годишњој конференцији ОЕБС о демократији и људским правима у Варшави, која се претворила у оштру дебату о лошој и спорој реакцији Европе на мигрантску кризу, у којој су, како је речено, поједине земље нарушиле основне вредности на којима почивају вредности Уније.

- Нећемо пристати да Европа враћа избеглице у Србију, бићемо принуђени да употребимо контрамере. Већ имамо 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске и 220.000 расељених са КиМ. Да ли је уопште икога у Европи брига шта се дешава? Хрватска пушта мигранте, а затвра границе за камионие, који су формирали колону од 20 километара. Зауставили су економију. ко ће нама да плати такву штету? Јел то Европа за коју се сви борите, за коју се ми боримо да уђемо? Србија се показала најевропскија од свих чланица ЕУ. И још треба да вас молимо да нам отворите поглавља! Ми смо мала земља, али је ово прешло сваку границу трпљења - био је оштар Дачић.

Он је додао да је Хрватска чланица ЕУ, да је била миљеница многих моћних европских земаља, а сви су сведоци шта се сад ради.

- Разговарао сам с Вучићем, веома је љут што су затворени аутопутеви, размислићемо о мерама јер је ово неодрживо. Ово је најургентније питање за Европу. У Турској је два милиона избеглица и шта ће бити кад и они крену даље? Квоте вам очигледно неће проћи, ЕУ мора да нађе решење - наставио је Дачић у истом тону и подсетио да је у среду састанак европских лидера у Бриселу, на који нико из региона није позван, да се чује и то мишљење. Такође је најавио да ће у петак у Србију доћи европски комесар за проширење Јоханес Хан, и то ће бити тема разговора.

Дачић је затражио да ово буде једна од главних тема Министарског савета ОЕБС, у децембру у Београду.

- Да су земље ЕУ оволику војску и полицију употребиле против Исламске државе колику су против миграната, победили бисмо ИСИЛ до сада. А суверен Саудијске Арабије нуди 200 џамија за избеглице, што то не да за решавање проблема са ИСИЛ-ом - упитао је Дачић.

Хитно! Потпишите ову петицију, упућену Председнику Француске за спас миграната

Bonjour à tous !

Si vous partagez mon opinion  je vous prie de signer cette pétition:

Adressée à Monsieur François Hollande, Président de la République française

Sauver les migrants et sauver l'Europe.

Des enfants, des femmes et des hommes pleurent, hurlent, se noient près de nous. Leurs mains, leurs regards, par milliers, nous supplient. 

L’Europe, terre d’espoir, se ferme, se fracture, les discours nauséabonds et les images sorties des pires pages des livres d’histoire atteignent les médias, les rues, nos maisons, nos enfants, notre avenir.

L'Europe va disparaître avant la fin de l'année, ceci est devenu une évidence, et cela à cause de son manque d'humanité.

La France doit réagir et montrer l'exemple dès maintenant si elle veut inverser l'inévitable processus en cours.

Elle doit envoyer en urgence des avions gros-porteurs de l'armée et tous les moyens de transport dont elle dispose en Croatie, en Grèce, en Turquie... afin de ramener ces personnes chez nous et les loger dans des "camps d'accueil ouverts" avec l'aide de l'armée, des ONG, des pays européens et de toutes les bonnes volontés.

Ces personnes choisiront après le pays où elles veulent vivre en fonction des propositions de chaque pays et cela dans le calme et la dignité pour tous.

Ceci est possible, nous avons les moyens.

Demain, il sera trop tard.

Cordialement

https://www.change.org/p/monsieur-fran%C3%A7ois-hollande-pr%C3%A9sident-de-la-r%C3%A9publique-fran%C3%A7aise-sauver-les-migrants-et-sauver-l-europe?recruiter=387390972&utm_source=share_petition&utm_medium=copylink&lang=fr

--

Maria Béjanovska

(Pristiglo malopre)  Grub prevod na srpskohrvatski.

Pozdrav svima!

Ako delite moje mišljenje molimo vas da potpišете peticiju:
Upućeno gospodinu Francois Hollande, predsednik Republike Francuske

Sačuvaj migrante i sačuvajte Evropu.Deca, žene i muškarci plaču, vrište, daveći se pored nas. Njihove ruke, oči, na hiljade,  mole.
Evropa, zemlja nade, farme, podele, mučan govor i slike iz najgorih stranica istorijskih knjiga do medija, ulice, naše domove, naša deca, naša budućnost.
Evropa će nestati do kraja godine, to je očigledno, a to zbog njenog nedostatka čovečnosti.
Francuska mora da reaguje i preuzme vođstvo sada kako bi se  preokrenuo neizbežni tekući proces.
To mora da pošalje hitne jumbo avione vojske i prevoz sredstvima u Hrvatskoj, Grčkoj, Turskoj ... da bi te ljude smestili u logore " otvorene recepcije "uz pomoć vojske, nevladinih organizacija, evropskih zemalja i svih ljudi dobre volje.
Ovi ljudi  neka biraju posle zemlju kojoj  žele da žive u skladu sa predlozima svake zemlje i da u smirenosti i dostojanstva za sve( okonča se sve ovo).
To je moguće, imamo sredstva.
Sutra će biti prekasno.

"Где сада да играмо? нигде ; не треба уопште да играмо ", пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју

На  брисаном простору

   "Где сада да играмо? нигде ;

не треба уопште да играмо ",

                пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју (1822) , позива се на основне законе правде, здравог разума и традиције: "Азејски празници су били нарочито чувени у свим нашим селима, и позивали су на такмичење сеоски свет из свих околних општина. Одиста, откако су у овом крају момци научили девојке да играју, то јест , од оног времена када почесмо да постајемо своје газде - сељаци са обала [ера, азејски трг је увек био наше омиљено састајалиште за игре и послове. Тамо смо играли као што су то некада чинили наши очеви и мајке, а не памтимо да се ико пожалио на  нас или да се неко тамо обрукао. Пошто нисмо направили ниједан изгред, готово нисмо могли да замислимо, у свом великом поштењу, да нам неко може одузети ово древно право, законито, стечено и посвећено дугогодишњим коришћењем, засновано на основним законима правде и здравог разума ; јер, ваљда имамо право да играмо код своје куће ; а где да се народ понаша као код своје куће, ако неће на јавном тргу?"

     ЗАВЕТИНЕ су после Револуције (1945) у пожаревачком крају спречаване од стране нових власти у њиховом изворном облику,и временом су се сеоске славе свеле на игранке на игриштима, да би у неким селима, где су месни комунисти или општинске власти биле ригидније, биле забрањене, или сведене на територију порте,авлије и гостинске собе. Тако је тај празник временом постао туробан, мртав:слава се одржавала, али малобројна и некако разбијена. Осим неких суседних влашких села, где се играло изван села, на обалама река или крај шумских потока, под тополама и на трави. Од тада опустеше наши сеоски тргови...

     Предмет Куријеве петиције је важнији него што изгледа, не само за сељаке и људе његовог времена, за Француску и Европу, већ и за Балкан. " У Француској се намножило много више жандарма него виолиниста иако нам они нису толико потребни за игру. Желели бисмо да нас о сеоским празницима лише свог присуства, а право речено, ми и не захтевамо да нас тако често обилазе : али власт се данас свагде налази и њена  свеприсутност иде тако далеко да не начинимо ниједан корак на нашим игранкама, а да о њему председник општине не жели да буде обавештен како би затим поднео извештај министру". Јер на Балкану је , у другој половини ХХ века, све то било много горе и драстичније, него у Француској  у своје време.

   Данас је уторак, 22. јули 1997. године, и видео сам, долазећи на посао, очајање и просјаке. (Све је више просјака , и прошња је дивно узнапредовала, и изгледа да смо домашили онај степен беде који је испуњење неког проклетства.) Пре непуну годину дана ( у петак, 23. августа 1996. године ) записао сам нешто о  почетку Краја (када ми се чинило да сам све ближе остварењу идеје о оснивању Академије Алхемије) :

ТО  су биле њихове године,

године опсенара и голубова превртача,

узиђивања гробних плоча тзв. непријатеља у тротоар,године илузија, путовања мрачним и ретким возовима, стихије, студени и страха.

Из провинција стигле су хорде неких других лица. Млади и паметни ухватили су последње возове , бродове и авионе и отишли далеко. Било је оних који су знали

исход свега унапред, наивни су се надали некаквом чуду , али није се догодило ништа вредно спомена. Догодиле су се њихове године, које ће појести наше године.

Савесни, сада наглас говоре, поново упозоравају и понављају шта се догодило и колико нас коштају и

колико ће нас тек коштати њихове године. У ствари гурнули су народ  на жилет и

народ је сам себи пустио крв.

Све је више просјака и људи у годинама који се одлучују на самоубиство. Оно што је требало да се догоди - није се догодило. Људи и у аутобусима већ говоре са горчином о почетку краја...

Вране и голубови гриваши сишли су у градове, то може бити злокобан знак.

Из канализације излазе угојени пацови.

10 % становништва купа се у меду.

У провинцијама, селима и варошицама, има још увек помада из резерви и неког другог времена, много шта је премазано помадом, пудером и прашином и изгледа другачије. Тамо се може узети јефтино у закуп земљиште, или купити багателно пошто је већина сељачких газдинстава пропала и изумрла.

То су биле њихове године, а не краљеве.

Све су преотели и узели под своје. Све најважније. То су биле године аутизма, свуда су постављали само своје проверене људе, а на положаје своју децу. Тако су, усред Европе стварали индијски модел, затварајући се у себе. И нема сумње да ће доћи до дегенерације те касте, изумирања, само што ће то ићи много спорије него што се надамо , и, мерено дужином једног обичног века, догодиће се -

прекасно!

                                   *

Народ више није врховни судија када је реч о пристојности и часности .

Некада су преки суд и прогонство били уобичајена награда људима који су се једини усуђивали да искажу оно што свако мисли.

Данас најбољи писци, и академици,

причају и пишу о небитном ,хроникама

...У крчмама нема

посетилаца, као раније, али и даље је

то новобалкански храм у коме нафракане

девојчуре помажу платишама

да забораве, најчешће истину.

( "Свакодневно се врше покољи који не заостају за Цезаревим ; али свет слабо ужива у њима, док обожава дела далеко испод Рафаелових")

                                1

Све је опрано. Тањири, лонци. Крвав чаршав. Душа. Али, зар и даље, опет и опет,

не навире мутни талог из ње?

Чудовишта чудовишних неиживљености?

Домаћи паук и даље плете своју мрежу!

Грех, ужас и страва,

испуниле су овај буxак!

О, колико пајалица треба!

Све је опрано, али као да из ничега, чини се, из саме чистоте, избијају као пеге, страшне мрље...

                              2

Кад неком пријатељи заврше као патуљци,

нека свој развој, величину , раст

чува и подноси као Запис (храст) .

Пуста је кућа,

тамо где су биле све наше наде,

ласте се гнезде већ годинама,

а потомци далеко одатле

купују јефтино помрчину

и продају је још - јефтиније.

Говорим опет о заборављеним

трговцима светлости,

како би ме чуо макар онај занесењак

што тражи свога бога

на теренском возилу.

И он ће умрети, пре сусрета

са трговцима светлости ?

       17.септембар 2015.