Добривој
Вујин/Кикинда
Завршио је своје када
су га примили
ушли су и није било
сумње да ће потрајати
био је пожељан и
жељан
био је за данас али и
за сва времена
биће то најдужа
неподношљива 1001 ноћ
да се видети онако од
прве
џеп му је висио са
дубоким уздахом
огромних намера
додуше
са кокошијим грудима
и тупио је турпијом
ивицом оштрог језика
школован за скривене
предигре
били су пресрећни да
је читав дошао
он је тај говорили су
ватрено али искрено
он је тај једини
председавајући
јер поред њега ни
дрво да лежи не може
јер пас диже ногу
само на празне речи
шта се ту може поред
очевидаца
када су сви зинули у
стилу ластиног репа
и био је несумњиво у
праву
осећало се то од прве
јер то се дешава
једном и опет једном
мудро је ћутао када
је говорио
са ноге на ногу
подизао се пузећи
своја ситна стопала
тискао је у свеж бетон
ситно се и кретао и
врпољио
иза свих намера
висила му преслица
за инат да му скупља
и сакупља
летину која лети и не
пита за колико
ту нема говора о
ситној исплати
бескрајно се мазио
и обећано добио
дебело ковертирано
чему је све тежио и
врапци су знали
мада су гране биле
полупразне
њега то није чудило
нити зачудило
ено га опет тамо-вамо
распреда се прича
сваке године иста
ко више да хвалио га
на зечија уста
ко затаји лавља му
чељуст видно проради
како је био стасит
сав се у пете истопио
од терета кривио на десну страну
лева му била бушна и
несигурна
за многе је био
видљив и у магли
како му не би
пребацили да замајава
што је био тежи шаке
му још теже
бројао је уназад из
неповерења
све је брже бројао
како је неповерење расло
тако је измислио број
да би до њега бројао
и сви су знали тај
број али су ћутали
нико да реч прослови
јер речи су
безначајне када он не говори
музика ту нема шта да
тражи
јер са таљигама се не
можеш носити
ти који знаш и ви
сви знатижељни
који са зебњом
исчекујете хоће ли стићи
хоће ли бити довољно
времена-година
да изброји довољно
при чистој свести.
= из рукописа аутора
