Прокрчен пут до виле Александра Ранковића
Кућа са пространим двориштем, рашчишћеним од шибља и разног отпада после готово две деценије, опет ће бити понуђена на продају јер је граду прескупо да је одржава
Кућа је донедавно била запуштена и место окупљања наркомана
„Да ли је уопште безбедно да уђемо у кућу”, питали су јуче новинари градоначелника испред трошне виле у Улици Андре Николића 5, последње београдске адресе Александра Ранковића, народног хероја и Титовог венчаног кума.
– Ући ћемо. Tреба да видите како се недомаћински газдовало градском имовином – одговара Синиша Мали.
Пролазимо кроз разваљена дрвена улазна врата и мрачним ходником газимо по земљаном поду. У приземљу четири просторије са отвореним прозорима и поломљеним стаклима обавијеним гранама бршљана, баш као фасада здања. Прескачемо остатке срче и шута на поломљеном паркету на коме је остао преврнут раштимовани клавир. Из плафона вире дрвене летве, испод њих се назире опека. Тапете на зидовима огуљене, плочице изломљене. У подрум и на први спрат масивним дрвеним степеницама не идемо. Упозоравају нас да су екипе „Зеленила” и „Чистоће”, које су претходне две недеље из пространог дворишта од 40 ари и виле изнеле 14 камиона шута, смећа, киселог дрвећа и шприцева, једва успеле да се пробију до поткровља.
Исти призор сачекаће у септембру потенцијалне купце јер ће вила, која је од 2012. у власништву града, поново бити на продају. Пре две године нико није био заинтересован да по почетној цени од 4,5 милиона евра купи здање од 408 квадрата са плацем и још једним објектом од 108 квадрата. То не изненађује пошто се тада здање у елитном делу Београда није могло видети од шибља и дрвећа, а камоли кроз такву прашуму пробити до оронуле куће.
– Граду није потребна. Немамо новца да је преуређујемо и користимо за своје потребе. То није ни у складу са политиком штедње коју спроводимо – објашњава судбину здања Синиша Мали.
– Ово би могла да буде резиденција градског урбанисте – шаљиво добацује Милутин Фолић, поносни власник те функције.
– Да, Милутине. Ово ће бити твоја летња резиденција. И зимску ћеш добити – са осмехом му узвраћа Мали.
Жељу му градоначелник ипак неће испунити. Али ће, како је јуче најавио, повести агресивнију кампању како би вилу у којој је Ранковићева породица живела до 1999. године што пре удомио. Зато ће, каже Мали, свим агенцијама за некретнине послати понуду, а у средствима информисања огласити продају.
– И у „Политици” ћемо дати оглас за продају виле – обећава градоначелник.
Он није могао да прецизира да ли ће нова цена виле бити мања од претходне. Јер, у току је нова процена вредности „тог пакета” на Дедињу. Док је градоначелник уверен да ће пронаћи купца за некадашњу Ранковићеву вилу, чије одржавање представља само трошак за пореске обвезнике Београда, у агенцијама за некретнине не деле његов оптимизам.
– Предност те куће је плац и могла би да буде бум на тржишту, али тешко да ће моћи да се прода за више од 2,5 милиона евра. Све преко тог износа је прескупо јер људи немају новца. Куповину таквих здања дестимулишу и превисоки порези – истиче Каћа Лазаревић, лиценцирани агент за некретнине.
Ако вила не привуче купце, погледе пролазника сигурно хоће. Они сада после готово две деценије, колико је била заклоњена растињем, иза металне ограде могу да виде велико двориште и кућу чија романтичарска архитектура сведочи да је некада била раскошно здање окружено мини базеном и бројним боровим стаблима. У њиховој хладовини радник обезбеђења испраћа новинарске екипе.
– Здраво, другови – поздравља нас колегиница са Студија Б на растанку.
– Видиш, Леке одавно нема, а његов дух још живи, узвраћају њене колеге.
Здање од 85 лета
Вила у Улици Андре Николића 5 саграђена је тридесетих година двадесетог века. Њен власник до 1958. године, када је земљиште масовно национализовано, била је Смиљана Чавић, рођена Ћук. Не постоје подаци да је пре Смиљане било других власника објекта. Није искључено да је она шездесетих година кућу продала неком државном органу јер било је примера да виле на Дедињу нису свима одузимане, него су их стари власници продавали. Александар Ранковић је у вили живео од 1966. до 1983. године. После Ранковићеве смрти чланови његове породице су користили здање наредних 16 година. Девет су покушавали да је откупе, али им то није пошло за руком. Граду је припала пре три лета у размени са Олимпијским комитетом Србије који је здање добио од Владе Савезне Републике Југославије 2000. године. Лане је поднет захтев за повраћај имовине, али га је Агенција за реституцију одбацила зато што је, како тврде, био непотпун.
= извор: Политика
______________ из коментара
Будимо фер - он је ту вилу запосео као и многи други руководиоци ОЗНЕ и УДБЕ...то није његова вила.
Bravo! Upravo u ovom grmu lezi zeka. Upravo iz ovih razloga je Srbija u ovakvom polozojau i ovo je glavni razlog zasto je politika najbolji biznis u Srbiji. Grad ne moze da prodaje tudju imovinu. Srbija je jedina preostala zemlja u EU i na balkanu koja nije sprovela DENACIONALIZACIJU, vratila imovinu svima kojima je ista oduzeta samo po sili zakona o nacionalizaciji. Onda ukinuti zakon o "gradskom gradjevinskom zemljistu" po kome je svo zemljiste u gradu oduzeto i proglaseno gradskim. kao jedan od primera je i vila koju su Milosevici pokusali da prisvoje na Dedinju a deo se nalazi na imanju Gece Kona koji ima zakonite naslednike kao i ova vila koja verujem da ima zakonitih naslednika. Duznost drzave je da ih pronadje i obavesti o imovini za koju mogu da traze povracaj. Najbolji primer kako se to radi, a za koji ja znam, je Ceska koja je sve to vratila i ciji su se gradjani ekonomski povratili samim tim sto su dobili nazad imovinu. u ovom slucaju se bogati grad a gradjani obilaze kante.
Када погледам ову кућу пре бих рекао, "ово је прави пример" небриге и немара за имовину о којој треба да брине администрација на власти. Не сумњам, да су је одржавали како треба, да би јавни приходи имали значај прилив од њеног закупа. Овако, запуштена, само може бити пример како не треба радити.
Kakav zaključak! Kuća stoji i propada već 20 godina. I onda su sadašnje vlasti zbog toga krive. Pa naravno da nisu. Nego, bravo za odluku o prodaji. Treba vratiti prethodnim vlasnicima sve što se može i gde vlasnici postoje a ostalo prodati.
"on"-verovatno mislite na pokojnog aleksandra rankovica-tu vilu nije zaposeo nego je u nju prebacen po kazni-izbacen posle brionskog plenuma iz kuce u kojoj je sa svojom porodicom ziveo.
a rec "zaposeo" ima vrlo ruzan prizvuk...ipak ,ne govorite o nekom hajduku nego o najvisem drzavnom rukovodiocu jugoslavije posle josipa broza!
a rec "zaposeo" ima vrlo ruzan prizvuk...ipak ,ne govorite o nekom hajduku nego o najvisem drzavnom rukovodiocu jugoslavije posle josipa broza!
Rankovic i njegova cela porodica bili su a i deca su i danas izuzetno kulturna ,skromna i cestita porodica
Acijesu vile koje su ovi danasnji zaposeli ,pokrali i nelegalno sagradili
Porodica Rankovic je bila izuzetno skromna, kucerak je smesan, kakva je ovo lesinarska hajka na komentarima? Da on nije skinut, nasi zivoti bi sasvim drukcije izgledali. Ostrascene cetnike molimo za malo pristojnosti.
Pravilno je da se objekat pod zasitiom drzave sacuva. Koliko god se svidjalo ili ne Aleksandar Rankovic je deo istorije.Pravilno bi bilo da se kuca zajedno sa placom jer su celina javno licitiraju jer se tako izbegava kroz "pogresne" procene trazene cene pa joj u vise navrata namestanje ove vile nekom "vidjenom" liku
Cist bezobrazluk i prostakluk "gradonacelnika"!!!Zahtev za restituciju "nije bio potpun"!!!Neko je bacio oko na tu kucu.Amateri vode ovu Srbiju u propast.
Kuca i zemlja ne vrede nista. Za 4.5 mil.EUR ?!?!?!!?
Ali ovce su tu da se sisaju....
Ali ovce su tu da se sisaju....
