Шта купују Срби, према ономе што пишу "Новости", мачке у џаку или....?

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  И мајстори из Русије градиће "Београд на води"
• 
  Завршен протест Иницијативе "Не давимо Београд"; ДС: Полиција ушла у просторијe странке, МУП демантује

• Почели радови на "Београду на води", Мали обишао градилиште
• Камен темељац за нову епоху Србије (ВИДЕО)
• Прву зграду "Београда на води" пројектовали српски инжењери

ЗА само седам сати продата је већина понуђених станови у Кули "А". Будући житељи "Београда на води" у суботу су се у згради Београдске задруге највише интересовали за оне најексклузивније и најскупље некретнине. Иако коштају од 300.000 до 400.000 евра, они су први "планули". 

Првог дана продаје јавило се преко 130 купаца. После анализе, али и гледања макете, највећи број се одлучио да отвори новчаник и уплати 1.000 евра, колико је резервација стана.

Да би заштитили муштерије од новинара, представници фирме "Београд на води" су забранили новинарским екипама да извештавају са догађаја. Продаја станова текла је тако што би сваки купац добио свој број, да би га потом преузео агент продаје.

С обзиром на таква правила, да би добили тачне податке, репортер "Новости" се пријавио као купац. У 16 часова на располагању су била свега четири једнособна стана величине између 55 и 60 квадрата. Најјефтинији је био онај од 57 квадрата, са погледом на град. Цена са ПДВ 169.000 евра. Међутим, где је 169.000, ту је и додатних 19.800 за гаражно место, које је обавезно купити.

- Сваки стан има терасу, а у овиру стамбене куле могу да се користе затворени базен и теретана - објашњавају изузетно љубазни агенти. - За станаре ће постојати и два парка. Један, са богатим садржајима, налазиће се на платоу зграде с погледом на Саву, док ће се други налазити на четвртом спрату зграде.

И двособни станови су били тражени. Некретнина од 85-90 квадрата кошта око 280.000 евра, плус гаражно место.

Сви станари, поред редовних рачуна, мораће посебно да плаћају ставку - одржавање зграде. О њиховој безбедности 24 часа бринуће и професионално обезбеђење.

Никола Недељковић, директор "Београда на води", рекао је синоћ да је продато више од 75 одсто понуђених станова.

КУПЦИ УГЛАВНОМ СРБИ

ЗА 296 станова пријавио се око 6.500 заинтересованих. Они који су пазарили стан за око две и по године требало би да се уселе, јер је тада рок за завршетак свих радова на вишеспратницама.

- Имамо неочекивано висок број заинтересованих и оних који су купили станове. Према првим информацијама, углавном су то Срби, али са прецизним подацима изаћи ћемо за десетак дана - рекао је у суботу премијер Александар Вучић.

(К. М.)

Продата скоро цела 'А' кула! | Београд | Novosti.rs

Да су земље ЕУ оволику војску и полицију употребиле против Исламске државе колику су против миграната, победили бисмо ИСИЛ до сада

Ивица Дачић на годишњој конференцији ОЕБС о демократији и људским правима у Варшави: Нећемо пристати да Европа враћа избеглице у Србију, бићемо принуђени да употребимо контрамере. Већ имамо 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске и 220.000 са КиМ

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Хиљаде избеглица стиже у Аустрију, на Батровцима километарске колоне, Словенија поставља ограду
• 
  Мигранти блокирали гранични прелаз Брегана са Словенијом

• Кери: САД ће примити још 15.000 избеглица у 2016.
• Поново отворен гранични прелаз Хоргош
• Чекају хрватски влак без возног реда

СРБИЈА не може бити концентрациони логор опасан жицом, са затвореним аутопутевима и границама, а да на то нико не реагује, поручио је шеф дипломатије Ивица Дачић, на годишњој конференцији ОЕБС о демократији и људским правима у Варшави, која се претворила у оштру дебату о лошој и спорој реакцији Европе на мигрантску кризу, у којој су, како је речено, поједине земље нарушиле основне вредности на којима почивају вредности Уније.

- Нећемо пристати да Европа враћа избеглице у Србију, бићемо принуђени да употребимо контрамере. Већ имамо 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске и 220.000 расељених са КиМ. Да ли је уопште икога у Европи брига шта се дешава? Хрватска пушта мигранте, а затвра границе за камионие, који су формирали колону од 20 километара. Зауставили су економију. ко ће нама да плати такву штету? Јел то Европа за коју се сви борите, за коју се ми боримо да уђемо? Србија се показала најевропскија од свих чланица ЕУ. И још треба да вас молимо да нам отворите поглавља! Ми смо мала земља, али је ово прешло сваку границу трпљења - био је оштар Дачић.

Он је додао да је Хрватска чланица ЕУ, да је била миљеница многих моћних европских земаља, а сви су сведоци шта се сад ради.

- Разговарао сам с Вучићем, веома је љут што су затворени аутопутеви, размислићемо о мерама јер је ово неодрживо. Ово је најургентније питање за Европу. У Турској је два милиона избеглица и шта ће бити кад и они крену даље? Квоте вам очигледно неће проћи, ЕУ мора да нађе решење - наставио је Дачић у истом тону и подсетио да је у среду састанак европских лидера у Бриселу, на који нико из региона није позван, да се чује и то мишљење. Такође је најавио да ће у петак у Србију доћи европски комесар за проширење Јоханес Хан, и то ће бити тема разговора.

Дачић је затражио да ово буде једна од главних тема Министарског савета ОЕБС, у децембру у Београду.

- Да су земље ЕУ оволику војску и полицију употребиле против Исламске државе колику су против миграната, победили бисмо ИСИЛ до сада. А суверен Саудијске Арабије нуди 200 џамија за избеглице, што то не да за решавање проблема са ИСИЛ-ом - упитао је Дачић.

Хитно! Потпишите ову петицију, упућену Председнику Француске за спас миграната

Bonjour à tous !

Si vous partagez mon opinion  je vous prie de signer cette pétition:

Adressée à Monsieur François Hollande, Président de la République française

Sauver les migrants et sauver l'Europe.

Des enfants, des femmes et des hommes pleurent, hurlent, se noient près de nous. Leurs mains, leurs regards, par milliers, nous supplient. 

L’Europe, terre d’espoir, se ferme, se fracture, les discours nauséabonds et les images sorties des pires pages des livres d’histoire atteignent les médias, les rues, nos maisons, nos enfants, notre avenir.

L'Europe va disparaître avant la fin de l'année, ceci est devenu une évidence, et cela à cause de son manque d'humanité.

La France doit réagir et montrer l'exemple dès maintenant si elle veut inverser l'inévitable processus en cours.

Elle doit envoyer en urgence des avions gros-porteurs de l'armée et tous les moyens de transport dont elle dispose en Croatie, en Grèce, en Turquie... afin de ramener ces personnes chez nous et les loger dans des "camps d'accueil ouverts" avec l'aide de l'armée, des ONG, des pays européens et de toutes les bonnes volontés.

Ces personnes choisiront après le pays où elles veulent vivre en fonction des propositions de chaque pays et cela dans le calme et la dignité pour tous.

Ceci est possible, nous avons les moyens.

Demain, il sera trop tard.

Cordialement

https://www.change.org/p/monsieur-fran%C3%A7ois-hollande-pr%C3%A9sident-de-la-r%C3%A9publique-fran%C3%A7aise-sauver-les-migrants-et-sauver-l-europe?recruiter=387390972&utm_source=share_petition&utm_medium=copylink&lang=fr

--

Maria Béjanovska

(Pristiglo malopre)  Grub prevod na srpskohrvatski.

Pozdrav svima!

Ako delite moje mišljenje molimo vas da potpišете peticiju:
Upućeno gospodinu Francois Hollande, predsednik Republike Francuske

Sačuvaj migrante i sačuvajte Evropu.Deca, žene i muškarci plaču, vrište, daveći se pored nas. Njihove ruke, oči, na hiljade,  mole.
Evropa, zemlja nade, farme, podele, mučan govor i slike iz najgorih stranica istorijskih knjiga do medija, ulice, naše domove, naša deca, naša budućnost.
Evropa će nestati do kraja godine, to je očigledno, a to zbog njenog nedostatka čovečnosti.
Francuska mora da reaguje i preuzme vođstvo sada kako bi se  preokrenuo neizbežni tekući proces.
To mora da pošalje hitne jumbo avione vojske i prevoz sredstvima u Hrvatskoj, Grčkoj, Turskoj ... da bi te ljude smestili u logore " otvorene recepcije "uz pomoć vojske, nevladinih organizacija, evropskih zemalja i svih ljudi dobre volje.
Ovi ljudi  neka biraju posle zemlju kojoj  žele da žive u skladu sa predlozima svake zemlje i da u smirenosti i dostojanstva za sve( okonča se sve ovo).
To je moguće, imamo sredstva.
Sutra će biti prekasno.

"Где сада да играмо? нигде ; не треба уопште да играмо ", пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју

На  брисаном простору

   "Где сада да играмо? нигде ;

не треба уопште да играмо ",

                пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју (1822) , позива се на основне законе правде, здравог разума и традиције: "Азејски празници су били нарочито чувени у свим нашим селима, и позивали су на такмичење сеоски свет из свих околних општина. Одиста, откако су у овом крају момци научили девојке да играју, то јест , од оног времена када почесмо да постајемо своје газде - сељаци са обала [ера, азејски трг је увек био наше омиљено састајалиште за игре и послове. Тамо смо играли као што су то некада чинили наши очеви и мајке, а не памтимо да се ико пожалио на  нас или да се неко тамо обрукао. Пошто нисмо направили ниједан изгред, готово нисмо могли да замислимо, у свом великом поштењу, да нам неко може одузети ово древно право, законито, стечено и посвећено дугогодишњим коришћењем, засновано на основним законима правде и здравог разума ; јер, ваљда имамо право да играмо код своје куће ; а где да се народ понаша као код своје куће, ако неће на јавном тргу?"

     ЗАВЕТИНЕ су после Револуције (1945) у пожаревачком крају спречаване од стране нових власти у њиховом изворном облику,и временом су се сеоске славе свеле на игранке на игриштима, да би у неким селима, где су месни комунисти или општинске власти биле ригидније, биле забрањене, или сведене на територију порте,авлије и гостинске собе. Тако је тај празник временом постао туробан, мртав:слава се одржавала, али малобројна и некако разбијена. Осим неких суседних влашких села, где се играло изван села, на обалама река или крај шумских потока, под тополама и на трави. Од тада опустеше наши сеоски тргови...

     Предмет Куријеве петиције је важнији него што изгледа, не само за сељаке и људе његовог времена, за Француску и Европу, већ и за Балкан. " У Француској се намножило много више жандарма него виолиниста иако нам они нису толико потребни за игру. Желели бисмо да нас о сеоским празницима лише свог присуства, а право речено, ми и не захтевамо да нас тако често обилазе : али власт се данас свагде налази и њена  свеприсутност иде тако далеко да не начинимо ниједан корак на нашим игранкама, а да о њему председник општине не жели да буде обавештен како би затим поднео извештај министру". Јер на Балкану је , у другој половини ХХ века, све то било много горе и драстичније, него у Француској  у своје време.

   Данас је уторак, 22. јули 1997. године, и видео сам, долазећи на посао, очајање и просјаке. (Све је више просјака , и прошња је дивно узнапредовала, и изгледа да смо домашили онај степен беде који је испуњење неког проклетства.) Пре непуну годину дана ( у петак, 23. августа 1996. године ) записао сам нешто о  почетку Краја (када ми се чинило да сам све ближе остварењу идеје о оснивању Академије Алхемије) :

ТО  су биле њихове године,

године опсенара и голубова превртача,

узиђивања гробних плоча тзв. непријатеља у тротоар,године илузија, путовања мрачним и ретким возовима, стихије, студени и страха.

Из провинција стигле су хорде неких других лица. Млади и паметни ухватили су последње возове , бродове и авионе и отишли далеко. Било је оних који су знали

исход свега унапред, наивни су се надали некаквом чуду , али није се догодило ништа вредно спомена. Догодиле су се њихове године, које ће појести наше године.

Савесни, сада наглас говоре, поново упозоравају и понављају шта се догодило и колико нас коштају и

колико ће нас тек коштати њихове године. У ствари гурнули су народ  на жилет и

народ је сам себи пустио крв.

Све је више просјака и људи у годинама који се одлучују на самоубиство. Оно што је требало да се догоди - није се догодило. Људи и у аутобусима већ говоре са горчином о почетку краја...

Вране и голубови гриваши сишли су у градове, то може бити злокобан знак.

Из канализације излазе угојени пацови.

10 % становништва купа се у меду.

У провинцијама, селима и варошицама, има још увек помада из резерви и неког другог времена, много шта је премазано помадом, пудером и прашином и изгледа другачије. Тамо се може узети јефтино у закуп земљиште, или купити багателно пошто је већина сељачких газдинстава пропала и изумрла.

То су биле њихове године, а не краљеве.

Све су преотели и узели под своје. Све најважније. То су биле године аутизма, свуда су постављали само своје проверене људе, а на положаје своју децу. Тако су, усред Европе стварали индијски модел, затварајући се у себе. И нема сумње да ће доћи до дегенерације те касте, изумирања, само што ће то ићи много спорије него што се надамо , и, мерено дужином једног обичног века, догодиће се -

прекасно!

                                   *

Народ више није врховни судија када је реч о пристојности и часности .

Некада су преки суд и прогонство били уобичајена награда људима који су се једини усуђивали да искажу оно што свако мисли.

Данас најбољи писци, и академици,

причају и пишу о небитном ,хроникама

...У крчмама нема

посетилаца, као раније, али и даље је

то новобалкански храм у коме нафракане

девојчуре помажу платишама

да забораве, најчешће истину.

( "Свакодневно се врше покољи који не заостају за Цезаревим ; али свет слабо ужива у њима, док обожава дела далеко испод Рафаелових")

                                1

Све је опрано. Тањири, лонци. Крвав чаршав. Душа. Али, зар и даље, опет и опет,

не навире мутни талог из ње?

Чудовишта чудовишних неиживљености?

Домаћи паук и даље плете своју мрежу!

Грех, ужас и страва,

испуниле су овај буxак!

О, колико пајалица треба!

Све је опрано, али као да из ничега, чини се, из саме чистоте, избијају као пеге, страшне мрље...

                              2

Кад неком пријатељи заврше као патуљци,

нека свој развој, величину , раст

чува и подноси као Запис (храст) .

Пуста је кућа,

тамо где су биле све наше наде,

ласте се гнезде већ годинама,

а потомци далеко одатле

купују јефтино помрчину

и продају је још - јефтиније.

Говорим опет о заборављеним

трговцима светлости,

како би ме чуо макар онај занесењак

што тражи свога бога

на теренском возилу.

И он ће умрети, пре сусрета

са трговцима светлости ?

       17.септембар 2015.

Вила Александра Ранковића и коментари

Прокрчен пут до виле Александра Ранковића

Кућа са пространим двориштем, рашчишћеним од шибља и разног отпада после готово две деценије, опет ће бити понуђена на продају јер је граду прескупо да је одржава

Кућа је донедавно била запуштена и место окупљања наркомана

„Да ли је уопште безбедно да уђемо у кућу”, питали су јуче новинари градоначелника испред трошне виле у Улици Андре Николића 5, последње београдске адресе Александра Ранковића, народног хероја и Титовог венчаног кума.

– Ући ћемо. Tреба да видите како се недомаћински газдовало градском имовином – одговара Синиша Мали.

Пролазимо кроз разваљена дрвена улазна врата и мрачним ходником газимо по земљаном поду. У приземљу четири просторије са отвореним прозорима и поломљеним стаклима обавијеним гранама бршљана, баш као фасада здања. Прескачемо остатке срче и шута на поломљеном паркету на коме је остао преврнут раштимовани клавир. Из плафона вире дрвене летве, испод њих се назире опека. Тапете на зидовима огуљене, плочице изломљене. У подрум и на први спрат масивним дрвеним степеницама не идемо. Упозоравају нас да су екипе „Зеленила” и „Чистоће”, које су претходне две недеље из пространог дворишта од 40 ари и виле изнеле 14 камиона шута, смећа, киселог дрвећа и шприцева, једва успеле да се пробију до поткровља.

Исти призор сачекаће у септембру потенцијалне купце јер ће вила, која је од 2012. у власништву града, поново бити на продају. Пре две године нико није био заинтересован да по почетној цени од 4,5 милиона евра купи здање од 408 квадрата са плацем и још једним објектом од 108 квадрата. То не изненађује пошто се тада здање у елитном делу Београда није могло видети од шибља и дрвећа, а камоли кроз такву прашуму пробити до оронуле куће.

– Граду није потребна. Немамо новца да је преуређујемо и користимо за своје потребе. То није ни у складу са политиком штедње коју спроводимо – објашњава судбину здања Синиша Мали. 

– Ово би могла да буде резиденција градског урбанисте – шаљиво добацује Милутин Фолић, поносни власник те функције.

– Да, Милутине. Ово ће бити твоја летња резиденција. И зимску ћеш добити – са осмехом му узвраћа Мали.

Жељу му градоначелник ипак неће испунити. Али ће, како је јуче најавио, повести агресивнију кампању како би вилу у којој је Ранковићева породица живела до 1999. године што пре удомио. Зато ће, каже Мали, свим агенцијама за некретнине послати понуду, а у средствима информисања огласити продају.

– И у „Политици” ћемо дати оглас за продају виле – обећава градоначелник.

Он није могао да прецизира да ли ће нова цена виле бити мања од претходне. Јер, у току је нова процена вредности „тог пакета” на Дедињу. Док је градоначелник уверен да ће пронаћи купца за некадашњу Ранковићеву вилу, чије одржавање представља само трошак за пореске обвезнике Београда, у агенцијама за некретнине не деле његов оптимизам.

– Предност те куће је плац и могла би да буде бум на тржишту, али тешко да ће моћи да се прода за више од 2,5 милиона евра. Све преко тог износа је прескупо јер људи немају новца. Куповину таквих здања дестимулишу и превисоки порези – истиче Каћа Лазаревић, лиценцирани агент за некретнине.

Ако вила не привуче купце, погледе пролазника сигурно хоће. Они сада после готово две деценије, колико је била заклоњена растињем, иза металне ограде могу да виде велико двориште и кућу чија романтичарска архитектура сведочи да је некада била раскошно здање окружено мини базеном и бројним боровим стаблима. У њиховој хладовини радник обезбеђења испраћа новинарске екипе.

– Здраво, другови – поздравља нас колегиница са Студија Б на растанку.

– Видиш, Леке одавно нема, а његов дух још живи, узвраћају њене колеге.

Здање од 85 лета

Вила у Улици Андре Николића 5 саграђена је тридесетих година двадесетог века. Њен власник до 1958. године, када је земљиште масовно национализовано, била је Смиљана Чавић, рођена Ћук. Не постоје подаци да је пре Смиљане било других власника објекта. Није искључено да је она шездесетих година кућу продала неком државном органу јер било је примера да виле на Дедињу нису свима одузимане, него су их стари власници продавали. Александар Ранковић је у вили живео од 1966. до 1983. године. После Ранковићеве смрти чланови његове породице су користили здање наредних 16 година. Девет су покушавали да је откупе, али им то није пошло за руком. Граду је припала пре три лета у размени са Олимпијским комитетом Србије који је здање добио од Владе Савезне Републике Југославије 2000. године. Лане је поднет захтев за повраћај имовине, али га је Агенција за реституцију одбацила зато што је, како тврде, био непотпун. 

         = извор: Политика

______________ из коментара

Мирко Контић | 03/07/2015 14:49

Будимо фер - он је ту вилу запосео као и многи други руководиоци ОЗНЕ и УДБЕ...то није његова вила.

Pravo Centar | 03/07/2015 15:51

Bravo! Upravo u ovom grmu lezi zeka. Upravo iz ovih razloga je Srbija u ovakvom polozojau i ovo je glavni razlog zasto je politika najbolji biznis u Srbiji. Grad ne moze da prodaje tudju imovinu. Srbija je jedina preostala zemlja u EU i na balkanu koja nije sprovela DENACIONALIZACIJU, vratila imovinu svima kojima je ista oduzeta samo po sili zakona o nacionalizaciji. Onda ukinuti zakon o "gradskom gradjevinskom zemljistu" po kome je svo zemljiste u gradu oduzeto i proglaseno gradskim. kao jedan od primera je i vila koju su Milosevici pokusali da prisvoje na Dedinju a deo se nalazi na imanju Gece Kona koji ima zakonite naslednike kao i ova vila koja verujem da ima zakonitih naslednika. Duznost drzave je da ih pronadje i obavesti o imovini za koju mogu da traze povracaj. Najbolji primer kako se to radi, a za koji ja znam, je Ceska koja je sve to vratila i ciji su se gradjani ekonomski povratili samim tim sto su dobili nazad imovinu. u ovom slucaju se bogati grad a gradjani obilaze kante.

коста д | 03/07/2015 16:18

Када погледам ову кућу пре бих рекао, "ово је прави пример" небриге и немара за имовину о којој треба да брине администрација на власти. Не сумњам, да су је одржавали како треба, да би јавни приходи имали значај прилив од њеног закупа. Овако, запуштена, само може бити пример како не треба радити.

Petar Peric | 03/07/2015 16:47

Kakav zaključak! Kuća stoji i propada već 20 godina. I onda su sadašnje vlasti zbog toga krive. Pa naravno da nisu. Nego, bravo za odluku o prodaji. Treba vratiti prethodnim vlasnicima sve što se može i gde vlasnici postoje a ostalo prodati.

gospodine mirko | 03/07/2015 22:48

"on"-verovatno mislite na pokojnog aleksandra rankovica-tu vilu nije zaposeo nego je u nju prebacen po kazni-izbacen posle brionskog plenuma iz kuce u kojoj je sa svojom porodicom ziveo.
a rec "zaposeo" ima vrlo ruzan prizvuk...ipak ,ne govorite o nekom hajduku nego o najvisem drzavnom rukovodiocu jugoslavije posle josipa broza!

marija bozic | 03/07/2015 23:41

Rankovic i njegova cela porodica bili su a i deca su i danas izuzetno kulturna ,skromna i cestita porodica

mladen antic | 04/07/2015 00:32

Acijesu vile koje su ovi danasnji zaposeli ,pokrali i nelegalno sagradili

malo pristojnosi | 04/07/2015 08:19

Porodica Rankovic je bila izuzetno skromna, kucerak je smesan, kakva je ovo lesinarska hajka na komentarima? Da on nije skinut, nasi zivoti bi sasvim drukcije izgledali. Ostrascene cetnike molimo za malo pristojnosti.

Milan Majkic | 04/07/2015 08:23

Pravilno je da se objekat pod zasitiom drzave sacuva. Koliko god se svidjalo ili ne Aleksandar Rankovic je deo istorije.Pravilno bi bilo da se kuca zajedno sa placom jer su celina javno licitiraju jer se tako izbegava kroz "pogresne" procene trazene cene pa joj u vise navrata namestanje ove vile nekom "vidjenom" liku

Mirjana Podkrajac | 04/07/2015 08:42

Cist bezobrazluk i prostakluk "gradonacelnika"!!!Zahtev za restituciju "nije bio potpun"!!!Neko je bacio oko na tu kucu.Amateri vode ovu Srbiju u propast.

fearless nebojsa | 04/07/2015 09:19

Kuca i zemlja ne vrede nista. Za 4.5 mil.EUR ?!?!?!!?
Ali ovce su tu da se sisaju....

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ СВИХ ЖИРИЈА

Добривој Вујин/Кикинда

Завршио је своје када су га примили

ушли су и није било сумње да ће потрајати

био је пожељан и жељан

био је за данас али и за сва времена

биће то најдужа неподношљива 1001 ноћ

да се видети онако од прве

џеп му је висио са дубоким уздахом

огромних намера додуше

са кокошијим грудима

и тупио је турпијом ивицом оштрог језика

школован за скривене предигре

били су пресрећни да је читав дошао

он је тај говорили су ватрено али искрено

он је тај једини председавајући

јер поред њега ни дрво да лежи не може

јер пас диже ногу само на празне речи

шта се ту може поред очевидаца

када су сви зинули у стилу ластиног репа

и био је несумњиво у праву

осећало се то од прве

јер то се дешава једном и опет једном

мудро је ћутао када је говорио

са ноге на ногу подизао се пузећи

своја ситна стопала тискао је у свеж бетон

ситно се и кретао и врпољио

иза свих намера висила му преслица

за инат да му скупља и сакупља

летину која лети и не пита за колико

ту нема говора о ситној исплати

бескрајно се мазио

и обећано добио дебело ковертирано

чему је све тежио и врапци су знали

мада су гране биле полупразне

њега то није чудило нити зачудило

ено га опет тамо-вамо

распреда се прича сваке године иста

ко више да хвалио га на зечија уста

ко затаји лавља му чељуст видно проради

како је био стасит сав се у пете истопио

од терета кривио  на десну страну

лева му била бушна и несигурна

за многе је био видљив и у магли

како му не би пребацили да замајава

што је био тежи шаке му још теже

бројао је уназад из неповерења

све је брже бројао како је неповерење расло

тако је измислио број да би до њега бројао

и сви су знали тај број али су ћутали

нико да реч прослови

јер речи су безначајне када он не говори

музика ту нема шта да тражи

јер са таљигама се не можеш носити

ти који знаш и ви сви  знатижељни

који са зебњом исчекујете хоће ли стићи

хоће ли бити довољно времена-година

да изброји довољно при чистој свести.

     = из рукописа аутора

НАЈАВА - пројекција документарног филма...

Поштовани, радосни смо да Вас обавестимо да ће пројекције документарно-есеистичког филма проф. Рајка Блажића „Записи једног вајара“ бити одржане у Етнографском музеју у Београду 22. јануара у 19 часова, на Коларцу 26. јануара у 18 часова и у Бијељини, Република Српска, у Центру за културу Семберија 29. јануара у 19 часова.
Филм приказује ток обнове камених гробних места - ћивота Светог Саве и Светог краља Владислава за манастир Милешеву после 766 година. Обнова је рађена пре 14 година под отвореним небом у порти цркве Светог архангела Михаила у селу Јабучју код Лајковца. Сваки радни дан обнове сниман је камером тако да је измонтиран филм у трајању од 47 минута. После пројекције филма аутор ће потписивати промотивни материјал, а биће уприличено представљање и разговор са актерима обнове гробних места и учесницима у реализацији филма (Мирјана Нанут - радила ћивот Светог краља Владислава, проф. Андрија Димитријевић - супервизор филма и Никола Спасић - монтажер). Филм, који не говори само о обнови гробног места већ и о уметности и љубави према отаџбини, износи најлепшe особине српског народа. Улаз је бесплатан.

проф. Рајко Блажић, ванредни професор вајарства
на Високој школи - Академији СПЦ за уметности и консервацију у Београду
тел. +381 63 827 00 37, +381 66 800 1985