...Слава значи, дакле, у већини случајева само добру «сведоџбу о моралном владању». Један књижевник има само дотле вредности и популарности док уме да се одржава на нивоу моде....
Пол Валери (Васкрс књиге)
Како фијуче, каква вејавица! Јутро, уторак 24. марта 2020.Одавно овакво невреме није било! Ако се добро сећам, не могу да се сетим оваквог оркана и овакве вејавице након што су процветале кајсије, џезвалије и шљиве! Као дечак сам запамтио једну пролазну вејавицу у Дубравама, када су ме пастири повели са собом.Наша овца се ојагњила, и морао сам да слузаво и дрхтаво јање носим у наручју према селу. Падале су крупне пахуље, док смо силазили низ брег, и брзо се топиле. Било је то у време цветања кукурека, можда 1956. године.
После Дедине смрти....Али ово траје, од синоћ. Расцветало нам се двориште, друга авлија, хиљаде хиљада процветалих маслачака... Гледао сам како их завејава снег у сумрак... Фијукало је, цијукало; и претило да ће током ноћи бити много горе; лупали су прозори; Баба Марта*. Лудовали су Бабини укови, гурао их је у леђа тзв. КОРОНА ВИРУС. Било је страшно - кao објава Трећег светског рата - Слободи човечанства, процветалим шљивама и кајсијама, зумбулима и зеленкадама.... Запалио ватру, позатварао спољна врата куће и Велике магазе, и помоћних зграда; пробио се кроз мали смет до улаза у шталу. Ставио да скувам шумадијски чај.
Поздрав. Свим завејаним. Слободним људима... Србије и читавог света...
Размишљао сам успут о "Геџи", помодном писцу самоуправног соц. То јест о његовој помодној слави. Цитат горе дотиче једну дубљу истину, поред осталог, и о таквој врсти славе...
Вејавица, снежна стихија још увек лудује...
Већ има сметова под јелама, јужна страна света, крај ограде до комшије... Вијавица нанела снег и под лукове Вел. магазе... Бррррр! Не, не волим овако нешто. Стихију. Снег. Сметове. Цијук ветра.Ако овако настави да веје до сутра, завејаће двориште, дрвљаник, улазе у кућу...
..
__________
* Легенда каже да се она први пут разгњевила када јој је римски краљ Нума Помпилије
одузео мјесто прве даме у календару, додавши испред ње још два мјесеца.
Од тада је, та увријеђена старица, постала врло ћудљива. Час се у њој
буди ратни дух бога Марса, па се тако свети шаљући на земљу хладноћу,
час својим топлим осмјехом доноси прољећну радост. Према народном
вјеровању, Баба Марта је оличење прољећа,
поновног рађања, нових замисли и неопходности склада у природи и животу
људи. Кад тога нема, она на земљу пошаље снијег да опомене људе како
треба да припазе на понашање.
Нема коментара:
Постави коментар