петак, 18. август 2023.

Discover the Enchanting Journey of a Nomadic Family: Swimming in Oasis &...

среда, 10. новембар 2021.

PROFESOR MILAN BRDAR PREDOSETIO JE SVE DO SADA - Priroda će preuzeti stv...

субота, 9. октобар 2021.

Емисија „Атлантида”: Милан Видојевић о Србима

петак, 8. октобар 2021.

Милан Видојевић о Исусу

четвртак, 7. октобар 2021.

Samouki gajdas i frulas Filip Savic (17) iz Svrljiga

Сенке су најдуже при изласку и заласку сунца...

Крените на пут са СмугМуг Филмс и Андијем Бестом.

Сенке су најдуже при изласку и заласку сунца - златни сати о којима сваки фотограф сања. Пејзажни фотограф Анди Бест то зна боље од било кога и изградио је живот, породицу и све, јурећи и бележећи те тренутке. Гледајте како нас води на путовање америчким југозападом и дели какав је живот на путу.

недеља, 8. август 2021.

О СРБИМА И КЕЛТИМА - АКАДЕМИК ПРОФЕСОР РАНКА КУЈИЋ

Ранка Куић рођена је 15. јуна 1925. године у Сарајеву. После завршеног Филозофског факултета у Београду 1951. године где је студирала германистику, трећи степен студија завршила је 1954. у Бристолу (Енглеска). Докторат из књижевних наука стекла је 1954. године у Љубљани. Имала је и научна звања научног сарадника Института лингвистике у Лондону, била редовни члан Велшке академије у Великој Британији, била члан Удружења књижевника Србија, члан Удружења књижевних преводилаца Србије, члан Међународног ПЕН-а (Лондон), члан Југословенско-британског друштва за науку и културу Југославије, члан Управе Шекспировог друштва (Београд), члан Свесловенског савеза у Београду, добила је место у Интернационалном регистру научних, књижевних и културних 2000 профила света. Умрла је 1. маја 2003. године, у Београду.

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВАСКРСАВАЊЕ ЈЕДНОГ ЕСЕЈА, ПОЛ ВАЛЕРИ

Шта је велика литература? (За Правду написао Пол Валери) Слава је клише. Сама по себи, она не значи ништа. Један књижевник може бити десет или двадесет година славан, па ипак његова слава може тако брзо и да ишчезне. Постоји само једна једина слава која нешто важи: - она слава коју име човека после смрти постигне. Стога је сасвим безначајно кад један човек још за живота није славан. После ове констатације треба да се позабавимо оном врстом славе која је снашла само неколицину срећних и изабраних, већ за живота славних људи. Како су они ту своју славу стекли, и да ли је вредело ту славу уопште, стицати? Слава је, у ствари, нагомилана популарност. А то значи врло несигуран посед, који тако и треба третирати. Јер свака слава зависи од безброја импондерабилија и од вечито променљивих чинилаца.

Да ли сте некад посетили ове странице ПОРТАЛА Великих претеча | Сазвежђа З?

Андрићев "брег снова" и наш "музеј под ведрим небом"

- може ли се, између тога, ставити знак једнакости?

И у оном што сам читао и, иначе, у својим маштањима, ја сам увек наилазио на идеју о брегу снова на ком налазимо остварења својих најлепших замисли. Час је то био давно сањани "мирни и росни брежуљак" који Коран обећава својим верницима, час "quest'ermo colle..." из Леопардијевих снова и стихова. На овој нашој земљи то је увек бивало негде у даљини и дивљини пустих и забачених крајева, где се то најмање могло очекивати. ту сам налазио и ја свој брежуљак, и то неочекивано као што човек нађе у трави изгубљену драгоценост чији је губитак већ био прежалио, а коју ћеопет изгубити, да би је могао поново тражити. - Из "Знакова поред пута"

ИЗЈАВА прве четвртине 21. века

НЕБОЈША ВАСОВИЋ Шта би, по Вашем мишљењу, било најбоље решење у вези са Академијиним Српскохрватским речником? Академици кукају: шта да радимо са речником, зар да га оставимо недовршеног! Авај, ако од 1959. нисте могли да га довршите, можда је време да га баталите и из разлога сопствене неспособности, ако не из разлога лингвистичких. Тврдим да ће пре Американци на Марсу отворити МсDonald's, него што ће Српска академија довршити израду Српскохрватског речника. Такође тврдим да смисао објављивања овог речника и није у томе да се он доврши, већ да се његова израда што више одужи како би појам српскохрватски одрадио у српској средини онај посао који му је био намењен од почетка. Још нешто, не мање важно: ко финансира овај речник? Очито - српска држава новцем својих грађана. Није ли можда време за један референдум на коме би се држављани Србије изјаснили да ли желе да финансирају израду Српскохрватског речника? Преузето, извор: Небојша Васовић: ЕВРОПСКИ ДАВИТЕЉИ ИЗ НАШЕГ СОКАКА, Бернар, Београд, 2016, 217 стр., стр. 139, СРБОКРОАТИСТИ: ЕУРОКРЕМА СРПСКЕ ИНТЕЛЕКТЕ

Стајна тачка

Translate

Из "ОТКРОВЕЊА" Растка Петровића

ЖИВЕТИ НИЈЕ ЛАКО

Претражи овај блог

ОТКРОВЕЊА | ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

"ОТКРОВЕЊА" Растка Петровића, 53 стр.