Хитно! Потпишите ову петицију, упућену Председнику Француске за спас миграната

Bonjour à tous !

Si vous partagez mon opinion  je vous prie de signer cette pétition:

Adressée à Monsieur François Hollande, Président de la République française

Sauver les migrants et sauver l'Europe.

Des enfants, des femmes et des hommes pleurent, hurlent, se noient près de nous. Leurs mains, leurs regards, par milliers, nous supplient. 

L’Europe, terre d’espoir, se ferme, se fracture, les discours nauséabonds et les images sorties des pires pages des livres d’histoire atteignent les médias, les rues, nos maisons, nos enfants, notre avenir.

L'Europe va disparaître avant la fin de l'année, ceci est devenu une évidence, et cela à cause de son manque d'humanité.

La France doit réagir et montrer l'exemple dès maintenant si elle veut inverser l'inévitable processus en cours.

Elle doit envoyer en urgence des avions gros-porteurs de l'armée et tous les moyens de transport dont elle dispose en Croatie, en Grèce, en Turquie... afin de ramener ces personnes chez nous et les loger dans des "camps d'accueil ouverts" avec l'aide de l'armée, des ONG, des pays européens et de toutes les bonnes volontés.

Ces personnes choisiront après le pays où elles veulent vivre en fonction des propositions de chaque pays et cela dans le calme et la dignité pour tous.

Ceci est possible, nous avons les moyens.

Demain, il sera trop tard.

Cordialement

https://www.change.org/p/monsieur-fran%C3%A7ois-hollande-pr%C3%A9sident-de-la-r%C3%A9publique-fran%C3%A7aise-sauver-les-migrants-et-sauver-l-europe?recruiter=387390972&utm_source=share_petition&utm_medium=copylink&lang=fr

--

Maria Béjanovska

(Pristiglo malopre)  Grub prevod na srpskohrvatski.

Pozdrav svima!

Ako delite moje mišljenje molimo vas da potpišете peticiju:
Upućeno gospodinu Francois Hollande, predsednik Republike Francuske

Sačuvaj migrante i sačuvajte Evropu.Deca, žene i muškarci plaču, vrište, daveći se pored nas. Njihove ruke, oči, na hiljade,  mole.
Evropa, zemlja nade, farme, podele, mučan govor i slike iz najgorih stranica istorijskih knjiga do medija, ulice, naše domove, naša deca, naša budućnost.
Evropa će nestati do kraja godine, to je očigledno, a to zbog njenog nedostatka čovečnosti.
Francuska mora da reaguje i preuzme vođstvo sada kako bi se  preokrenuo neizbežni tekući proces.
To mora da pošalje hitne jumbo avione vojske i prevoz sredstvima u Hrvatskoj, Grčkoj, Turskoj ... da bi te ljude smestili u logore " otvorene recepcije "uz pomoć vojske, nevladinih organizacija, evropskih zemalja i svih ljudi dobre volje.
Ovi ljudi  neka biraju posle zemlju kojoj  žele da žive u skladu sa predlozima svake zemlje i da u smirenosti i dostojanstva za sve( okonča se sve ovo).
To je moguće, imamo sredstva.
Sutra će biti prekasno.

"Где сада да играмо? нигде ; не треба уопште да играмо ", пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју

На  брисаном простору

   "Где сада да играмо? нигде ;

не треба уопште да играмо ",

                пише Пол Луј Курије у Петицији у име сељака којима је забрањено да играју (1822) , позива се на основне законе правде, здравог разума и традиције: "Азејски празници су били нарочито чувени у свим нашим селима, и позивали су на такмичење сеоски свет из свих околних општина. Одиста, откако су у овом крају момци научили девојке да играју, то јест , од оног времена када почесмо да постајемо своје газде - сељаци са обала [ера, азејски трг је увек био наше омиљено састајалиште за игре и послове. Тамо смо играли као што су то некада чинили наши очеви и мајке, а не памтимо да се ико пожалио на  нас или да се неко тамо обрукао. Пошто нисмо направили ниједан изгред, готово нисмо могли да замислимо, у свом великом поштењу, да нам неко може одузети ово древно право, законито, стечено и посвећено дугогодишњим коришћењем, засновано на основним законима правде и здравог разума ; јер, ваљда имамо право да играмо код своје куће ; а где да се народ понаша као код своје куће, ако неће на јавном тргу?"

     ЗАВЕТИНЕ су после Револуције (1945) у пожаревачком крају спречаване од стране нових власти у њиховом изворном облику,и временом су се сеоске славе свеле на игранке на игриштима, да би у неким селима, где су месни комунисти или општинске власти биле ригидније, биле забрањене, или сведене на територију порте,авлије и гостинске собе. Тако је тај празник временом постао туробан, мртав:слава се одржавала, али малобројна и некако разбијена. Осим неких суседних влашких села, где се играло изван села, на обалама река или крај шумских потока, под тополама и на трави. Од тада опустеше наши сеоски тргови...

     Предмет Куријеве петиције је важнији него што изгледа, не само за сељаке и људе његовог времена, за Француску и Европу, већ и за Балкан. " У Француској се намножило много више жандарма него виолиниста иако нам они нису толико потребни за игру. Желели бисмо да нас о сеоским празницима лише свог присуства, а право речено, ми и не захтевамо да нас тако често обилазе : али власт се данас свагде налази и њена  свеприсутност иде тако далеко да не начинимо ниједан корак на нашим игранкама, а да о њему председник општине не жели да буде обавештен како би затим поднео извештај министру". Јер на Балкану је , у другој половини ХХ века, све то било много горе и драстичније, него у Француској  у своје време.

   Данас је уторак, 22. јули 1997. године, и видео сам, долазећи на посао, очајање и просјаке. (Све је више просјака , и прошња је дивно узнапредовала, и изгледа да смо домашили онај степен беде који је испуњење неког проклетства.) Пре непуну годину дана ( у петак, 23. августа 1996. године ) записао сам нешто о  почетку Краја (када ми се чинило да сам све ближе остварењу идеје о оснивању Академије Алхемије) :

ТО  су биле њихове године,

године опсенара и голубова превртача,

узиђивања гробних плоча тзв. непријатеља у тротоар,године илузија, путовања мрачним и ретким возовима, стихије, студени и страха.

Из провинција стигле су хорде неких других лица. Млади и паметни ухватили су последње возове , бродове и авионе и отишли далеко. Било је оних који су знали

исход свега унапред, наивни су се надали некаквом чуду , али није се догодило ништа вредно спомена. Догодиле су се њихове године, које ће појести наше године.

Савесни, сада наглас говоре, поново упозоравају и понављају шта се догодило и колико нас коштају и

колико ће нас тек коштати њихове године. У ствари гурнули су народ  на жилет и

народ је сам себи пустио крв.

Све је више просјака и људи у годинама који се одлучују на самоубиство. Оно што је требало да се догоди - није се догодило. Људи и у аутобусима већ говоре са горчином о почетку краја...

Вране и голубови гриваши сишли су у градове, то може бити злокобан знак.

Из канализације излазе угојени пацови.

10 % становништва купа се у меду.

У провинцијама, селима и варошицама, има још увек помада из резерви и неког другог времена, много шта је премазано помадом, пудером и прашином и изгледа другачије. Тамо се може узети јефтино у закуп земљиште, или купити багателно пошто је већина сељачких газдинстава пропала и изумрла.

То су биле њихове године, а не краљеве.

Све су преотели и узели под своје. Све најважније. То су биле године аутизма, свуда су постављали само своје проверене људе, а на положаје своју децу. Тако су, усред Европе стварали индијски модел, затварајући се у себе. И нема сумње да ће доћи до дегенерације те касте, изумирања, само што ће то ићи много спорије него што се надамо , и, мерено дужином једног обичног века, догодиће се -

прекасно!

                                   *

Народ више није врховни судија када је реч о пристојности и часности .

Некада су преки суд и прогонство били уобичајена награда људима који су се једини усуђивали да искажу оно што свако мисли.

Данас најбољи писци, и академици,

причају и пишу о небитном ,хроникама

...У крчмама нема

посетилаца, као раније, али и даље је

то новобалкански храм у коме нафракане

девојчуре помажу платишама

да забораве, најчешће истину.

( "Свакодневно се врше покољи који не заостају за Цезаревим ; али свет слабо ужива у њима, док обожава дела далеко испод Рафаелових")

                                1

Све је опрано. Тањири, лонци. Крвав чаршав. Душа. Али, зар и даље, опет и опет,

не навире мутни талог из ње?

Чудовишта чудовишних неиживљености?

Домаћи паук и даље плете своју мрежу!

Грех, ужас и страва,

испуниле су овај буxак!

О, колико пајалица треба!

Све је опрано, али као да из ничега, чини се, из саме чистоте, избијају као пеге, страшне мрље...

                              2

Кад неком пријатељи заврше као патуљци,

нека свој развој, величину , раст

чува и подноси као Запис (храст) .

Пуста је кућа,

тамо где су биле све наше наде,

ласте се гнезде већ годинама,

а потомци далеко одатле

купују јефтино помрчину

и продају је још - јефтиније.

Говорим опет о заборављеним

трговцима светлости,

како би ме чуо макар онај занесењак

што тражи свога бога

на теренском возилу.

И он ће умрети, пре сусрета

са трговцима светлости ?

       17.септембар 2015.

Вила Александра Ранковића и коментари

Прокрчен пут до виле Александра Ранковића

Кућа са пространим двориштем, рашчишћеним од шибља и разног отпада после готово две деценије, опет ће бити понуђена на продају јер је граду прескупо да је одржава

Кућа је донедавно била запуштена и место окупљања наркомана

„Да ли је уопште безбедно да уђемо у кућу”, питали су јуче новинари градоначелника испред трошне виле у Улици Андре Николића 5, последње београдске адресе Александра Ранковића, народног хероја и Титовог венчаног кума.

– Ући ћемо. Tреба да видите како се недомаћински газдовало градском имовином – одговара Синиша Мали.

Пролазимо кроз разваљена дрвена улазна врата и мрачним ходником газимо по земљаном поду. У приземљу четири просторије са отвореним прозорима и поломљеним стаклима обавијеним гранама бршљана, баш као фасада здања. Прескачемо остатке срче и шута на поломљеном паркету на коме је остао преврнут раштимовани клавир. Из плафона вире дрвене летве, испод њих се назире опека. Тапете на зидовима огуљене, плочице изломљене. У подрум и на први спрат масивним дрвеним степеницама не идемо. Упозоравају нас да су екипе „Зеленила” и „Чистоће”, које су претходне две недеље из пространог дворишта од 40 ари и виле изнеле 14 камиона шута, смећа, киселог дрвећа и шприцева, једва успеле да се пробију до поткровља.

Исти призор сачекаће у септембру потенцијалне купце јер ће вила, која је од 2012. у власништву града, поново бити на продају. Пре две године нико није био заинтересован да по почетној цени од 4,5 милиона евра купи здање од 408 квадрата са плацем и још једним објектом од 108 квадрата. То не изненађује пошто се тада здање у елитном делу Београда није могло видети од шибља и дрвећа, а камоли кроз такву прашуму пробити до оронуле куће.

– Граду није потребна. Немамо новца да је преуређујемо и користимо за своје потребе. То није ни у складу са политиком штедње коју спроводимо – објашњава судбину здања Синиша Мали. 

– Ово би могла да буде резиденција градског урбанисте – шаљиво добацује Милутин Фолић, поносни власник те функције.

– Да, Милутине. Ово ће бити твоја летња резиденција. И зимску ћеш добити – са осмехом му узвраћа Мали.

Жељу му градоначелник ипак неће испунити. Али ће, како је јуче најавио, повести агресивнију кампању како би вилу у којој је Ранковићева породица живела до 1999. године што пре удомио. Зато ће, каже Мали, свим агенцијама за некретнине послати понуду, а у средствима информисања огласити продају.

– И у „Политици” ћемо дати оглас за продају виле – обећава градоначелник.

Он није могао да прецизира да ли ће нова цена виле бити мања од претходне. Јер, у току је нова процена вредности „тог пакета” на Дедињу. Док је градоначелник уверен да ће пронаћи купца за некадашњу Ранковићеву вилу, чије одржавање представља само трошак за пореске обвезнике Београда, у агенцијама за некретнине не деле његов оптимизам.

– Предност те куће је плац и могла би да буде бум на тржишту, али тешко да ће моћи да се прода за више од 2,5 милиона евра. Све преко тог износа је прескупо јер људи немају новца. Куповину таквих здања дестимулишу и превисоки порези – истиче Каћа Лазаревић, лиценцирани агент за некретнине.

Ако вила не привуче купце, погледе пролазника сигурно хоће. Они сада после готово две деценије, колико је била заклоњена растињем, иза металне ограде могу да виде велико двориште и кућу чија романтичарска архитектура сведочи да је некада била раскошно здање окружено мини базеном и бројним боровим стаблима. У њиховој хладовини радник обезбеђења испраћа новинарске екипе.

– Здраво, другови – поздравља нас колегиница са Студија Б на растанку.

– Видиш, Леке одавно нема, а његов дух још живи, узвраћају њене колеге.

Здање од 85 лета

Вила у Улици Андре Николића 5 саграђена је тридесетих година двадесетог века. Њен власник до 1958. године, када је земљиште масовно национализовано, била је Смиљана Чавић, рођена Ћук. Не постоје подаци да је пре Смиљане било других власника објекта. Није искључено да је она шездесетих година кућу продала неком државном органу јер било је примера да виле на Дедињу нису свима одузимане, него су их стари власници продавали. Александар Ранковић је у вили живео од 1966. до 1983. године. После Ранковићеве смрти чланови његове породице су користили здање наредних 16 година. Девет су покушавали да је откупе, али им то није пошло за руком. Граду је припала пре три лета у размени са Олимпијским комитетом Србије који је здање добио од Владе Савезне Републике Југославије 2000. године. Лане је поднет захтев за повраћај имовине, али га је Агенција за реституцију одбацила зато што је, како тврде, био непотпун. 

         = извор: Политика

______________ из коментара

Мирко Контић | 03/07/2015 14:49

Будимо фер - он је ту вилу запосео као и многи други руководиоци ОЗНЕ и УДБЕ...то није његова вила.

Pravo Centar | 03/07/2015 15:51

Bravo! Upravo u ovom grmu lezi zeka. Upravo iz ovih razloga je Srbija u ovakvom polozojau i ovo je glavni razlog zasto je politika najbolji biznis u Srbiji. Grad ne moze da prodaje tudju imovinu. Srbija je jedina preostala zemlja u EU i na balkanu koja nije sprovela DENACIONALIZACIJU, vratila imovinu svima kojima je ista oduzeta samo po sili zakona o nacionalizaciji. Onda ukinuti zakon o "gradskom gradjevinskom zemljistu" po kome je svo zemljiste u gradu oduzeto i proglaseno gradskim. kao jedan od primera je i vila koju su Milosevici pokusali da prisvoje na Dedinju a deo se nalazi na imanju Gece Kona koji ima zakonite naslednike kao i ova vila koja verujem da ima zakonitih naslednika. Duznost drzave je da ih pronadje i obavesti o imovini za koju mogu da traze povracaj. Najbolji primer kako se to radi, a za koji ja znam, je Ceska koja je sve to vratila i ciji su se gradjani ekonomski povratili samim tim sto su dobili nazad imovinu. u ovom slucaju se bogati grad a gradjani obilaze kante.

коста д | 03/07/2015 16:18

Када погледам ову кућу пре бих рекао, "ово је прави пример" небриге и немара за имовину о којој треба да брине администрација на власти. Не сумњам, да су је одржавали како треба, да би јавни приходи имали значај прилив од њеног закупа. Овако, запуштена, само може бити пример како не треба радити.

Petar Peric | 03/07/2015 16:47

Kakav zaključak! Kuća stoji i propada već 20 godina. I onda su sadašnje vlasti zbog toga krive. Pa naravno da nisu. Nego, bravo za odluku o prodaji. Treba vratiti prethodnim vlasnicima sve što se može i gde vlasnici postoje a ostalo prodati.

gospodine mirko | 03/07/2015 22:48

"on"-verovatno mislite na pokojnog aleksandra rankovica-tu vilu nije zaposeo nego je u nju prebacen po kazni-izbacen posle brionskog plenuma iz kuce u kojoj je sa svojom porodicom ziveo.
a rec "zaposeo" ima vrlo ruzan prizvuk...ipak ,ne govorite o nekom hajduku nego o najvisem drzavnom rukovodiocu jugoslavije posle josipa broza!

marija bozic | 03/07/2015 23:41

Rankovic i njegova cela porodica bili su a i deca su i danas izuzetno kulturna ,skromna i cestita porodica

mladen antic | 04/07/2015 00:32

Acijesu vile koje su ovi danasnji zaposeli ,pokrali i nelegalno sagradili

malo pristojnosi | 04/07/2015 08:19

Porodica Rankovic je bila izuzetno skromna, kucerak je smesan, kakva je ovo lesinarska hajka na komentarima? Da on nije skinut, nasi zivoti bi sasvim drukcije izgledali. Ostrascene cetnike molimo za malo pristojnosti.

Milan Majkic | 04/07/2015 08:23

Pravilno je da se objekat pod zasitiom drzave sacuva. Koliko god se svidjalo ili ne Aleksandar Rankovic je deo istorije.Pravilno bi bilo da se kuca zajedno sa placom jer su celina javno licitiraju jer se tako izbegava kroz "pogresne" procene trazene cene pa joj u vise navrata namestanje ove vile nekom "vidjenom" liku

Mirjana Podkrajac | 04/07/2015 08:42

Cist bezobrazluk i prostakluk "gradonacelnika"!!!Zahtev za restituciju "nije bio potpun"!!!Neko je bacio oko na tu kucu.Amateri vode ovu Srbiju u propast.

fearless nebojsa | 04/07/2015 09:19

Kuca i zemlja ne vrede nista. Za 4.5 mil.EUR ?!?!?!!?
Ali ovce su tu da se sisaju....

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ СВИХ ЖИРИЈА

Добривој Вујин/Кикинда

Завршио је своје када су га примили

ушли су и није било сумње да ће потрајати

био је пожељан и жељан

био је за данас али и за сва времена

биће то најдужа неподношљива 1001 ноћ

да се видети онако од прве

џеп му је висио са дубоким уздахом

огромних намера додуше

са кокошијим грудима

и тупио је турпијом ивицом оштрог језика

школован за скривене предигре

били су пресрећни да је читав дошао

он је тај говорили су ватрено али искрено

он је тај једини председавајући

јер поред њега ни дрво да лежи не може

јер пас диже ногу само на празне речи

шта се ту може поред очевидаца

када су сви зинули у стилу ластиног репа

и био је несумњиво у праву

осећало се то од прве

јер то се дешава једном и опет једном

мудро је ћутао када је говорио

са ноге на ногу подизао се пузећи

своја ситна стопала тискао је у свеж бетон

ситно се и кретао и врпољио

иза свих намера висила му преслица

за инат да му скупља и сакупља

летину која лети и не пита за колико

ту нема говора о ситној исплати

бескрајно се мазио

и обећано добио дебело ковертирано

чему је све тежио и врапци су знали

мада су гране биле полупразне

њега то није чудило нити зачудило

ено га опет тамо-вамо

распреда се прича сваке године иста

ко више да хвалио га на зечија уста

ко затаји лавља му чељуст видно проради

како је био стасит сав се у пете истопио

од терета кривио  на десну страну

лева му била бушна и несигурна

за многе је био видљив и у магли

како му не би пребацили да замајава

што је био тежи шаке му још теже

бројао је уназад из неповерења

све је брже бројао како је неповерење расло

тако је измислио број да би до њега бројао

и сви су знали тај број али су ћутали

нико да реч прослови

јер речи су безначајне када он не говори

музика ту нема шта да тражи

јер са таљигама се не можеш носити

ти који знаш и ви сви  знатижељни

који са зебњом исчекујете хоће ли стићи

хоће ли бити довољно времена-година

да изброји довољно при чистој свести.

     = из рукописа аутора

НАЈАВА - пројекција документарног филма...

Поштовани, радосни смо да Вас обавестимо да ће пројекције документарно-есеистичког филма проф. Рајка Блажића „Записи једног вајара“ бити одржане у Етнографском музеју у Београду 22. јануара у 19 часова, на Коларцу 26. јануара у 18 часова и у Бијељини, Република Српска, у Центру за културу Семберија 29. јануара у 19 часова.
Филм приказује ток обнове камених гробних места - ћивота Светог Саве и Светог краља Владислава за манастир Милешеву после 766 година. Обнова је рађена пре 14 година под отвореним небом у порти цркве Светог архангела Михаила у селу Јабучју код Лајковца. Сваки радни дан обнове сниман је камером тако да је измонтиран филм у трајању од 47 минута. После пројекције филма аутор ће потписивати промотивни материјал, а биће уприличено представљање и разговор са актерима обнове гробних места и учесницима у реализацији филма (Мирјана Нанут - радила ћивот Светог краља Владислава, проф. Андрија Димитријевић - супервизор филма и Никола Спасић - монтажер). Филм, који не говори само о обнови гробног места већ и о уметности и љубави према отаџбини, износи најлепшe особине српског народа. Улаз је бесплатан.

проф. Рајко Блажић, ванредни професор вајарства
на Високој школи - Академији СПЦ за уметности и консервацију у Београду
тел. +381 63 827 00 37, +381 66 800 1985

НОЋНИ СЕЛФИ / Радивој Шајтинац

НОЋНИ  СЕЛФИ

Умро сам и ја

Ништа посебно

Досада и оговарање

Околина соларних и лунарних понављача

Патос од свега што се изговара

Воштане метафоре

Нефотографисане  ћелије у настајању

Рачун за оно што су снови закупили

Уредан букет бледих,неисписаних страница

Сенке и иза и испред светла

Откриће тајне извора

Без почетка ,сав од слива

Непокретног огледала

краја

Ko su zarobljeni ukrajinski specijalci | Svet | Novosti.rs

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

NA jugoistoku Ukrajine minulog vikenda je bilo mirno, iako se u opkoljenom gradu Slavjansku oseća nervoza zbog mogućeg napada armije. Ministar policije Ukrajine Arsen Avakov demantovao je vesti da je kod Slavjanska bilo pucnjave.

Glavna vest u nedelju je bila da su pobunjenici u Donjeckoj oblasti u gradu Gorlovka, udaljenom četrdesetak kilometara od Slavjanska, zarobili tri oficira grupe "Alfa" Ukrajinske službe bezbednosti koji su imali zadatak da kidnapuju jednog od vođa demonstranata Igora Bezlera. Njega u Kijevu smatraju pukovnikom ruske vojne obaveštajne službe, poznatije kao GRU.

Zarobljeni ukrajinski specijalci

Pročitajte i kako je protekao 27. april u Ukrajini

Potpukovnik Rostislav Kijaško, major Sergej Potjomski i kapetan Jevgenij Verinski priznali su pred novinarima da je trebalo da otmu Igora Bezlera i prebace ga na obližnji aerodrom odakle bi ga prevezli u zatvor u Kijevu. Zarobljenici su prebačeni u Slavjansk i biće zamenjeni za one koje u zatvorima drže nove vlasti u Kijevu.

Prvi put se u javnosti pojavio i komandant pobunjenika u Slavjansku, gradu na istoku Ukrajine, Igor Strelkov. Kazao je novinarima da ne nameravaju da pucaju po svojoj braći, koju su prisilno mobilizovale ukrajinske vlasti. Strelkov je otkrio ko su ljudi spremni da, ako zatreba, ratuju u Slavjansku i celom Dombasu. Više od dve trećine su građani Ukrajine i većina ih ima ratno iskustvo, jer su mnogi od njih ratovali na strani ruske armije u Čečeniji. Među njima ima i dobrovoljaca koji nisu iz Ukrajine.

Igor Strelkov je rukovodio akcijom nedavnog napada na obližnji aerodrom u Kramatorsku kada su bili uništeni jedan helikopter MI-8 i avion AN-2.

NAJTEŽA KRIZA OD HLADNOG RATABERLIN - Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer ocenio je da je situacija u Ukrajini najteža kriza od kraja Hladnog rata, da bi "događaji iz poslednjih meseci mogli da dovedu do sloma i prekretnice za Evropu" i da bi, ako se donesu pogrešne odluke, decenijski rad za mir i sigurnost u Evropi mogao biti izgubljen. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke upozorilo je nemačke građane da izbegavaju putovanje u istočne delove Ukrajine, s obzirom na rastuće tenzije i krizu u toj zemlji.

- Rusija nam nije dala nijedan "kalašnjikov" ili bilo koje oružje, sve su nam poklonili policajci i ukrajinski vojnici - kaže Strelkov.

Pobunjenici u Slavjansku imaju oko 150 "kalašnjikova", nekoliko minobacača i šest oklopnih vozila. Oružje su oteli od lokalne policije a zatim i od demoralisanih ukrajinskih vojnika takozvane "aeromobilne brigade".

- U jedinicama koje su vlasti Kijeva poslale na nas nalaze se mobilisani ljudi iz istočne Ukrajine. Normalno je da ne želimo da ubijamo jedni druge, jer smo isti narod - kaže Strelkov i dodaje da su jedino spremni da ratuju oni nacionalisti iz "Zapadnog sektora", kao i odredi Službe bezbednosti Ukrajine.

Pobunjenici su svesni da zbog Ukrajine niko ne namerava da vodi treći svetski rat. Osim toga, svesni su činjenice da bi u Kijevu odavno dali komandu da vojska krene u napad da se ne plaše da će ruska vojska preći granicu.

U Kijevu stalno ponavljaju da su pobunjenike u Slavjansku organizovali oficiri Ruske vojne obaveštajne službe, mada sada više ne govore kako su narodu dali oružje, jer svi znaju da su ga oteli od lokalne policije i vojske.

Američki predsednik Barak Obama sa azijske turneje šalje poruku Putinu da se "celi svet udružuje protiv njega":

- Predsednik Putin će uskoro da shvati da u svetu postoji jedinstvena pozicija što se tiče sankcija prema Rusiji - izjavio je Obama.

On naglašava da će sankcije biti širokog spektra, pre svega ekonomske, a SAD i EU moraju delovati zajednički. Obama smatra da Rusija razmatra ukrajinsku krizu kroz prizmu "hladnog rata" koji rađa sukobljavanje Vašingtona i Moskve. Američki predsednik ističe da u Moskvi moraju da shvate da je reč o suverenitetu Ukrajine, a Moskva nije prstom makla da pomogne da se situacija u toj zemlji smiri. Osim toga, smatra da Moskva podstiče demonstrante na jugoistoku Ukrajine.

Dokumenta zarobljenih ukrajinskih specijalaca

Na Obamine optužbe Putin nije odgovorio, jer to nije u njegovom stilu, već će na optužbe Zapada reagovati kad bude imao prvi javni nastup. U Moskvi smatraju da za sadašnju situaciju u Ukrajini veliki deo odgovornosti snose Amerikanci koji su otvoreno podržavali one snage koje su izvele državni udar u Ukrajini smenivši predsednika Viktora Janukoviča.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u telefonskom razgovoru predložio američkom kolegi Džonu Keriju da se prihvati predlog iz Dombasa i krene u opšteukrajinski dijalog na kome bi se govorilo i o ustavnim reformama. Keri je rekao Lavrovu da će nastojati da ubede vlasti u Kijevu da krenu sa potezima koji bi doveli do mirnog rešenj

Ko su zarobljeni ukrajinski specijalci | Svet | Novosti.rs