Изјава месеца

..

..

Леотар или Вележ, свеједно / Гојко Ђого

Шта вашу поезију спаја с поезијом Јована Дучића?

Какав је однос моје и Дучићеве поезије није на мени да просуђујем, то је посао књижевне критике. Могу рећи да, иако волим Дучића, никад нисам следио његов траг. Напротив, тежио сам да се што више разликујем од њега и од сваког другог песника, само тако се стиже до властитог рукописа. Писци се, дакако, ослањају једни на друге, њихови се путеви често укрштају или мање-више додирују, у књижевности и уметности нема самониклих, али то нису чврсто спојени једнообразни вагони на истом колосеку. Може се и различитим путевима ходити у истом правцу. Најзад, могуће је некога наслеђивати и не следећи га. И то су у уметности најбољи наследници.

Постоји ли, ипак, у херцеговачкој песничкој „репрезентацији” нека дубља, завичајна и традицијска веза?

Како да не. Дучић и ја, и још неколико живих и мртвих песника, играмо у истом тиму, у Леотару или Вележу, свеједно. Неко је центарфор, неко центархалф, неко лево, неко десно крило, они што седе на резервној клупи такође су незаобилазни део тима, могу зачас ући у игру и заблистати. И они млади што тренирају у подмлатку сутра могу постати првотимци. За све има места. Менаџери и селектори, као критичари и антологичари, могу понекад мало припомоћи да се неко нађе у првој постави, али не задуго, углавном све зависи од дара. Наравно, сви се разликујемо, свако игра на свој начин, добар тим се не прави од сличних играча. Али наш начин игре вероватно се по нечему препознаје. Са поезијом је као и са фудбалом. Надам се да ова аналогија превише не храмље.      (Политика) 

ЛеЗ 0006607   

ДАНИЦА ПОПОВИЋ  Ево шта ме буни: шта ће им купац и ватромет, кад и без тога железара Србији прави раст?

Прошле недеље медијима одјекује радосна вест: Железара „Смедерево” покреће другу високу пећ! Премијер захваљује радницима што их је послушао, обећава народу ватромет чим држава прода железару.

Хтедох одмах да се придружим том слављу, а можда да га и увећам, колико је у мојој моћи, само никако да сложим мисли. Ево шта ме буни: шта ће им купац и ватромет, кад и без тога железара Србији прави раст? Ево, баш премијер рече, једна пећ – раст од један одсто бруто домаћег производа. Друга пећ – два одсто. Па одговорно питам, другови и другарице, зашто онда немамо седам високих пећи – и седам одсто раста?

Истина, наредне године би тих седам пећи произвеле исто колико и ове, па би раст опет био – нула, али има и за то решење. Отворимо још десетак нових пећи – и ето нових седам одсто раста! И тако, из године у годину, растемо. Како се Кина развила, ако не баш тако?...

                                                                                                 извор:  Високе пећи потпаљујем ја

...

(Препоручио Б. Милошевић)

___________________________________________________
ЛеЗ 0003040  
______________