Музеј Немогућег Ратара: април 2017

Андрићев "брег снова" и наш "музеј под ведрим небом"

- може ли се, између тога, ставити знак једнакости?

И у оном што сам читао и, иначе, у својим маштањима, ја сам увек наилазио на идеју о брегу снова на ком налазимо остварења својих најлепших замисли. Час је то био давно сањани "мирни и росни брежуљак" који Коран обећава својим верницима, час "quest'ermo colle..." из Леопардијевих снова и стихова. На овој нашој земљи то је увек бивало негде у даљини и дивљини пустих и забачених крајева, где се то најмање могло очекивати. ту сам налазио и ја свој брежуљак, и то неочекивано као што човек нађе у трави изгубљену драгоценост чији је губитак већ био прежалио, а коју ћеопет изгубити, да би је могао поново тражити. - Из "Знакова поред пута"

Културно историјске маргиналије на Ускрс 1942.

Обнова, 04-07. 04. 1942. - Док један народ не изда или не напусти националну мисију, коју му је одредила његова историјска прошлост, на месту и положају у животном простору који је судбински сам себи изабрао или му је судбински одређен, дотле он још увек и кроз извесна лутања, од којих ни један народ није био поштеђен, може да нађе свој прави пут, да изађе из претећих опасности и заблуда, да се после пада, губитка и пропадања избори на пут обнове. Али се тај пут мора изборити. Он се неће сам ничијом чаробном палицом отворити, подићи, изградити. Зато, пре свега, народ мора бити свестан своје историјске националне мисије коју је, још пре свега другог, морао имати и сам је себи створити и изградити. Јер без мисије један народ нема ни своје историје. Људску историју стварали су само они, мисионарски народи, велики и мали, скоро подједнако - сетимо се само малог грчког народа и великог римско-латинског, док су толики народи, велики и мали постојали и постоје и сад на земљи, који нису имали или немају нити су извршили какву мисију, и зато немају ни историје нити су забележени на странама њеним. / Српски народ је извесно имао и доскора вршио једну часну и достојну мисију на Балкану, од доба свог досељења у те крајеве па кроз целу своју бурну, успонима и падовима испуњену историју. Био је моћан фактор у пријему, одржавању и асимилирању наслеђа великог и културног Бизанта, дао сâм високе документе своје културне способности, ударио печат словенске самобитности шаренилу разних балканских народа и раса, и кроз вековну борбу за хришћанство против исламских завојевача дефинитивно везао своју судбину за судбину Средње Европе, угрожене и једно време и покорене од турских освајача. У тим борбама прекаљена је и мисија српског народа, као борца хришћанства и као војника Европе на балканској међи Истока и Запада. Све до почетка овог века српски народ је остао веран тој својој традиционалној, историјом и географијом предодређеној улози не само као циљу своје историје него и као задатку и дужности саме нације. Цела његова култура била је не само хришћанска него и изразито и одређено европска, средње-европска, најтешње наслоњена и везана, инспирисана и оплођавана на националном тлу и у сталном додиру са блиским европским суседима на северу и западу. Иако изразито европска, сва та култура манифестована нарочито кроз поезију и литературу, била је и тежила је да буде и не мање изразито национална.

Тек почетком овог века, а нарочито у току и после прошлог светског рата и под дејством интелигенције дошле са француских школа, почело је свесно и планско скретање наше културе са дотле ближих и ужих европских путева на шире и даље и, тврдило се, више европске културе, даљег европског запада, импрегниране већ тада разним интернационалним стремљењима, често вешто камуфлираним пацифистичким, паневропским, у основи масонским и демократско-бољшевичким тенденцијама.... - Светислав Стефановић : Културно историјске маргиналије на Ускрс 1942.

ЖИВЕТИ НИЈЕ ЛАКО

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

Укупно приказа странице

понедељак, 17. април 2017.

О Главаној опасност која прети од блудне страсти

Библиотеке Сазвежђа З

КОГИТО-КЛУБ

Књижевни конкурси

Архива чланака

Ознаке

Посећеност

Агрегати Сазвежђа З

Популарни постови

Оснивач и уредник

Образац за контакт са одговорним уредником

Галерија СУРБИТА

Канал ЗАВЕТИНЕ