УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 15. октобар 2015.

Илузионисти, фолирање, и коментари

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ

Илузионисти

Много тога се може замерити бриселској политици према Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни када је реч о Косову, његовој независности и очекивањима од Србије у том погледу
 Морам рећи да се искрено чудим чему се то наши политички „чимбеници” толико чуде у вези са нацртом преговарачке платформе ЕУ за поглавље 35 у преговорима са Србијом. Наводно – јер платформу за сада нико неће у целини да објави, већ се у јавност пушта дозирано и на кашичицу – од Србије се тражи да практично прихвати косовску независност, да преговоре у Бриселу више не воде „Београд” и „Приштина”, већ Србија и Косово, да се постојећи „административни прелази” претворе у граничне, да универзитет у Северној Митровици уђе у школски систем Косова и да здравство, енергетика и јавна предузећа функционишу по законима Косова.
Премијер Вучић је овај нацрт назвао „грозним папиром” и можемо му веровати да је тако. Али ни оно о чему је он – заједно са Дачићем – преговарао и што је потписивао у Бриселу 2013. и 2015. са становишта националних интереса и достојанства није било ништа боље. Па је ипак власт нападала и на црне листе стављала свакога ко би се тим споразумима супротставио.
Много тога се може и мора замерити бриселској и уопште западној политици према Србима и Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни и мистериозни када је реч о Косову, његовој независности и очекивањима од Србије у том погледу. Напротив, годинама је, од тзв. добро обавештених извора до највиших државних функционера, јасно и гласно поручивано да је косовска независност „неповратна” и да се од Србије очекује да заокруживање процеса те независности ни на који начин не омета.
Дакле, нема никаквог разлога за изненађење. Друга је ствар што би, повремено, понеки бриселски службеник – Штефан Филе или неко тог ранга – ставио покоји умирујући облог у виду изјаве како „нико од Србије не тражи да призна Косово”, за шта су се онда хватали власт, провладини медији и аналитичари. И заиста, готово нико не тражи да Србија Косово формално призна (то тек понекад изјаве приштински политичари, чисто да додају мало соли на рану), већ се „само” тражи да се Србија тој независности активно не противи, да не предузима ништа против ње и да не спречава пријем Косова у међународне организације.
Као што рекох, нема превише разлога за изненађење, али такође изгледа да има и све мање простора за фолирање. И то је оно што заправо највише смета и подиже температуру у владајућој елити. Не то што им траже – јер знају и они врло добро да Запад то тражи – већ што им се оставља све мање простора за прикривање да су они спремни да им то што се тражи испоруче уз нешто пренемагања и галаме за унутрашњу политичку употребу.
Истини за вољу, мора се рећи да није то фолирање почело са актуелном влашћу. Али није ни прекинуто као што је обећавано, већ је, штавише, у ту игру скривалице укључен и један број до тада, наизглед, патриотских и према владајућој косовској политици критичких медија и појединаца. И то је, бар са становишта твораца пројекта независног Косова, био готово генијалан потез. Јер једно је када бирачком телу, то да треба „прихватити реалност на терену” говоре Чеда Јовановић, Соња Лихт и Соња Бисерко, а друго када то исто, или нешто слично, каже неко попут Дрецуна, или „осведочени патриота” попут Вулина.
И не помажу ту благоглагољивост Марка Ђурића, опортунизам интелектуалне елите и правна еквилибристика једног броја судија Уставног суда. Када прихватите да неко добије међународни телефонски број, када му признате дипломе и документа, када пристанете да са севера КиМ повучете своје безбедносне и правосудне органе, када брутално натерате своје сународнике да изађу на локалне и парламентарне изборе које расписују органи „републике Косово”, када вам се борба за „српско Косово” сведе на јефтину мантру и селотејп траку (стикер) прелепљену преко косовских државних симбола на изјавама којима су одборници и посланици листе „Српска” прихватали своје мандате – па шта онда има да се љутите на било кога и шта да очекујете од Вашингтона, Брисела, Буркине Фасо и Вануатуа?
У суштини, актуелна власт са премијером на челу неодољиво подсећа на мађионичара (мада ни асоцијација са уличним шибицарима не би била потпуно неумесна) који непрестано понавља „гледајте у дефицит” (који се смањује), „не дам Косово”, „не дам Газиводе”, док поглед посматрача одвлачи са онога што у међувремену заправо ради.
И тако збуњени српски гласач гледа дефицит, гледа „Парове”, „Фарму”, макете Београда на води, борбу против корупције и остале ријалитије које му власт непрестано приређује и не обраћа пажњу на отпуштања, ликвидације, „солидарне порезе”, бриселске споразуме, граничне прелазе на Јарињу, Косово у Међународном олимпијском комитету и Унеску, продају „Телекома”, повећање дуга, смањење плата и пензија.
Но, као и свака илузија, ни ово не може дуго, а поготово не вечно да траје, без обзира на то колико илузиониста био вешт. Зато се Вучићу и жури на изборе не би ли, док магија још колико-толико траје, обезбедио још један четворогодишњи мандат и поново на нулу ресетовао политички часовник. Па онда опет „неизвесност” око формирања владе, па опет нових „сто дана поштеде” и тако у круг, до последњег круга.
Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”
Ђорђе Вукадиновић објављено: 14.10.2015. у Политици

 ____________________  и КОМЕНТАРИ (мањи избор)

....REALNOST PROTIV ILUZIJE | 14/10/2015 08:59
***
REALNI INTERESI Srba na KiM su da se razgraničenje između Srbije i Kosova izvrši tako da se obezbedi : 
- zaštita nacionalnih prava Srba na KiM,
- specijalni status srpskih enklava sa manastirima na KiM, 
- posao i ekonomski standard svima Srbima koji žele da žive na KiM..

Da se ne zaboravi REALNOST: 
Srbija je počela da gubi Kosovo još od dolaska osmanlija u 15 veku i seobama Srba pod Čarnojevićima, 
a suštinski Srbija je izgubila KiM dolaskom komunista na vlast 1945., i : 
- zabranom povratka prinudno iseljenim Srbima, 
- Titovom kumovanju svakom 9 detu, 
- smenom Rankovića, 
- Ustavom iz 1974.,...
Kumanovski sporazum 1999. je samo vojno formalizovao samostalnost KiM uz pomoć NATO snaga.
Kum Milovan | 14/10/2015 09:04
Pa g-dine Vukadinovicu zar nije nedavno jasno i glasno receno da vodimo 5:0. Kuku nama ako povedemo 8:0 ili ne daj Boze 10:0.
Kokan Markovic | 14/10/2015 09:11
Odlican tekst. Kad je rec o iluzionistima (sibicarima), oni ne prodaju iluzije i obecanja samo nama, nego i EU. Obećaju, cak i potpisu pa ne sprovode, samo sto to tamo ne prolazi kao u Srbiji. Tesko nama.
sibicar sa diplomom | 14/10/2015 09:46
bravo za vukadinovica jer je ovim tekstom jasno rekao popu pop, a bobu bob! ...
Zika, slika i prilika | 14/10/2015 10:20
Zao mi je sto se ovaj tekst nece dugo zadrzati na on-line stranicama "Politike". Previse je istinit. I udara pravo u glavu opsenara.
Nije Vucic madjionicar jer vise nikog ne moze da prevari. On samo zeli da sto bolje unovci trenutak i izadje iz politike kao biznismen poput Djilasa, Vlahovica, Djelica, Zivkovica, Cede i mnogih drugih.
Priznavanje Kosova, na ovaj ili onaj nacin, je njegov final touch zbog kojeg su ga i postavili tu gde jeste.
Max Reinhardt | 14/10/2015 11:05
Sjajan tekst, pogadja kirurski precizno.
Uglavnom se ne slazem sa stajalistima i pogledima g.Vukadinovica, ali ovo je tocna (i hrabra!!) dijagnoza.
Bravo jos jednom.
svetlana bojic | 14/10/2015 11:13
Ne znam koliko javnost zna isto tako je bilo kada je Tito predao i istgovao Trst. Kada je sve bilo gotovo potpisano i predano, tada se je narod isterao na ulice preko komunističkih članova, i krenulo se demonstrirati sa poklikom, "Ne damo Trst, Trst je naš." Tako da se ista politika zaštićenosti političara za svoje pero koje su morali da uzmu i potpišu, koristi ista metoda. Navodno oni su sada zaprepašćeni i uvredjeni. Uloge su zamenjene, glumci vode politiku a političari su stali na njihove daske pozorišta, i zgrada je promenjena i zove se Pozoriše Vlade Srbije.
sima s | 14/10/2015 11:45
A sta ako premijer ponudi ostavku? Pa da se opredelimo da li nam je vazniji On ili Kosovo?
miki jovic | 14/10/2015 11:46
Siguran sam da je vecini u Srbiji, a i samom g.Vukadinovicu jasno da nad nasim glavama "visi" kijevski scenario, u slucaju da sadasnja vlast ne bude dovoljno kooperativna u procesu evro(atlanskih) integracija.
Medjutim, prolaskom vremena sanse za takav scenario su sve manje, jer ce biti tesko mobilisati kriticnu masu na srpskim ulicama, ako se zna za pokusaj sa "genocidnom rezolucijom", napad na srpsku kulturnu bastinu na KiM, beskrajne ucene u toku pregovora, …
To je crvena linija preko koje srpski narod nije spreman da predje. 
Najkrace, ovako vidim politiku aktuelne vlade : klatno "srpske svesti" prebaciti u zonu gde vecina postaje svesna sta su stvarni srpski nacionalni interesi (ko radi protiv istih) i sa tih pozicija pokusati odbranu.
Sve ovo treba staviti u kontekst najnovijih dogadjaja na svetskoj sceni.
Никола Милошев | 14/10/2015 12:05
Добар текст, лишен аналитичарских пренемагања о тешким преговорима у Бриселу. Све је почело Петог октобра и данас се завршава. Прочитајте Милошевићев опроштајни говор. Све је рекао.

Нема коментара: