ВАСКРСАВАЊЕ ЈЕДНОГ ЕСЕЈА, ПОЛ ВАЛЕРИ

ВАСКРСАВАЊЕ ЈЕДНОГ ЕСЕЈА, ПОЛ ВАЛЕРИ
Шта је велика литература? (За Правду написао Пол Валери) Слава је клише. Сама по себи, она не значи ништа. Један књижевник може бити десет или двадесет година славан, па ипак његова слава може тако брзо и да ишчезне. Постоји само једна једина слава која нешто важи: - она слава коју име човека после смрти постигне. Стога је сасвим безначајно кад један човек још за живота није славан. После ове констатације треба да се позабавимо оном врстом славе која је снашла само неколицину срећних и изабраних, већ за живота славних људи. Како су они ту своју славу стекли, и да ли је вредело ту славу уопште, стицати? Слава је, у ствари, нагомилана популарност. А то значи врло несигуран посед, који тако и треба третирати. Јер свака слава зависи од безброја импондерабилија и од вечито променљивих чинилаца.

четвртак, 30. мај 2013.

РЕЗИДЕНЦИЈА:Драгуљи мога врта. - Снимак Иван Лукић (Врата Звижда, 26. мај 2013)

Чудна нека небеса, у даљини, изнад Резиденције (снимак И. Лукић)

...
(Посвета једном пријатељу.)

Мирославу Лукичићу,

            правнику родом са Космаја, десетак година млађем од мене, у знак сећања на многе  тренутке  усред страшне стихије догађаја последње  деценије.
            И мом млађем сину, Ивану.
            Преци су нам исти - Шумадинци. Са њима смо водили разговоре, и, можда, многе битке, не као  војници Николаја Заболоцког, песника руског. Наши прави преци су нас опомињали, на јави и у сну, као у песми : они су колали кроз наше умове, као кртице. Преци и њихова истина, која је и наша. Многи су наши преци, и у хору  понављали:
            ...Бијте, ветри, у маљ љуће,
            удрите у јетру, јеле,
            нека буде располућен
            вагабунда земље свеле!...
            И послушали су нас ветрови и јеле, и храстови - записи :  чуће нас, драги млади пријатељу, и  грмани и жбуње на свим нашим планинама, муве, војска мрава, видре и фазани, лисице и вукови, листови  оскоруше, многи салаши, забрани  изворчићи са водом зеленом, хладном и слатком, и потомци.
            Вагабунде су од нас направили глупаке, али отаџбина и жене су нас поправиле, нада и вера, пехар правих људи и величина. И наша деца.
           

            У Београду, 28. септембра 2000.           М. Л.

___

(одломак из "Краљевских инсигнија)

....Михаил Еминеску (1850 -1899) написао је: Штета је што су се науке о призивању духова као и астрологија изгубиле. Овај свет је, највероватније, само сан наше душе. Прошлост је пршлост - то јест само срча разбијене велике стаклене бачве...

Предвечерје је, зрикавци зричу
на исти начин као пре двадесет и пет,
или као пре двеста педесет година
када је у селу било само седам кућа.

Природа, којој још нико није
увребао раст враћа све ствари на своја места.

У почетку је крај, у крају је почетак
свега - места, фамилија и извора.

Прошлост, садашњост и будућност
повезане су - да се послужимо појмом
из физике - спојеним судовима,
и оно што се прелива из времена прошлог
у време садашње, и оно што се прелива
из времена садашњег у време будуће,
и оно што се прелива из времена будућег
у време прошло,  јесте неуништива енергија,
која одржава нивое, а коју неки зову
и друкчијим именом : Вечност...
        __________
РЕЗИДЕНЦИЈА:Драгуљи мога врта. - Снимак Иван Лукић (Врата Звижда, 26. мај 2013)

Нема коментара:

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"