УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 13. октобар 2011.

Берући, као и моји преци, злато.. / Б. Тукадруз

...Све је друкчије него што се чини. У овој својеврсној  и још неописаној зони сумрака једва се назире Зона преливања. Све што је на Земљи  оцртава се на Небу у сутон. Загледајте се у небо док залази Сунце. Удубите се у облаке; и видећете на небу - мора и планине које сте запамтили, реке, ушћа и заливе...Проверите. Постоји трећа димензија; постоје тродимензионалне слике, али их не може свако видети...Пробајте...
Снимак Су. Танасковић: са пута по Источној Србији...

Одрастао сам у живописним крајевима, берући, као и моји преци, злато. Поседовали смо речно острво, не велико, ни десетак ари, на чијој  је северној страни био пешчан спруд са финим светлуцавим песком пуним  љуспица злата и пирита. На неколико корака од тога спруда  био је дубок вир, наша плажа...Ту се најинтезивније одвијао живот  првих мојих двадесет година...Више смо, као деца, волели дивне и дуге, незаборавне летње дане, пржења на врелом песку, роњења у зелене дубине вира и  ваљање у плитким глибовитим барама, у којима би вода  прокључала на високим летњим температурама, него злато. Оно се лепило за наша тела, и ми смо га спирали са себе, као блато, прљавштину...          

            Сви људи, сви које сам познавао тамо, више нису тамо. Већина се преселила на гробље. Мишљеновац који сам ја упамтио, лежи сахрањен на гробљу...Мајка моје мајке - баба Мица - сахрањена је, пошто више није било слободног  простора на гробљу, у  свом винограду - калему : покрај гробља. Сахрањена је у 73. години. Сазнао сам за њену сахрану накнадно . Исто тако је било и са прабабом Џаном : јавили су ми, тек кад су је сахранили...У тај виноград ме је, мој ујак, као дечака, често водио да беремо сочне гроздове. Око Божића 2002. године више није било ни трага од винограда - калема. Само снег, блештав снег скоро до колена, и
гробови, гробови...

      
        * 
            Кукуруз куван или печен. Сладак кукуруз.

            Пар белих пловака на дрвету које плута. Њихов одраз у води. Није то слика високог водостаја. То је увек нешто друго...

            Нисам био слободан, али чезнух за слободом. А када је дошла; када је дошла? Да ли је дошла? Ако је дошла, зашто опет исти? Висок водостај политичке порнографије. Стално је надолазио и још увек надолази. Као катастрофа...Гомиле смећа...Алергичан сам на кратко памћење...
    (-----)

     БУБАШВАБА 

Прво што сам видео, када сам ушао у кухињу, била је она! Има их понекад, као злих слутњи. Послују у мраку...
  

КОШМАРНА ВИЗИЈА

Јесам ли то дом ујака заувек напуштао?Или га је напустио неко други? Или ће га тек напустити?Ко је Тај непознати са којим сам разговарао? Тај  што је ишао у колони са полубратом моје сестре од стрица?

            Зашто ми се враћа то име или влашки надимак  Гургуљ?

            Грактање. Пробудио сам се из кошмара, из грактања, и долазило ми је у сусрет грактање, са северозапада, црна јата птица, која у свитање прелећу кров. Није било ни једне цигарете  на мом столу. Морао  сам да сиђем брзо до првог киоска (до  оних што раде непрестано), и док сам силазио дизала ми се коса на глави од помисли на слике из сна и од помисли да ће све ишчезнути неповратно; силазио сам низ степениште и већ их чуо, та  уобичајена свитајна прелетања црних јата, долазили су као јека мога сна...

            У дом ујака сам, покушавам да се сетим, стигао, али нису хтели да ми отворе врата; неке жене; препречиле су се у вратима и прозорима : шта су то имале да ми приговоре? Ипак сам ушао. Видео неке  џемпере, обукао један, гледајући кроз прозор, јер то је био северни прозор ујкиног дома кроз који сам видео како улазе у ауто. И не знам да ли затим или нешто касније, видео сам оца како стиже у двориште и хвалише се како је ноћ провео са неком млађом учитељицом родом из правца из којег долећу црна јата. Провео је ноћ са  женом која му се понудила, која је  наводно у некој вези са мном : ту особу сам у збиљи познавао и ништа према њој нисам осећао осим...равнодушности. Није важно да ли сам био разочаран понашањем оца, и не знам шта је даље било с њим, и како сам се нашао у неком пределу којим доминирају врбе и мочвара; неки су људи у измаглици нешто пословали...То је можда био пут који води преко моста, пут преласка у дубље слојеве страве. Заиста, сличан постоји и води све до газа преко реке према суседном селу... Колона је ишла према неком мосту, и ја сам пришао високим црним људима и отпочео разговор са једним. Ко је он? Професор универзитета? Као и његов сапутник, који ме је познавао? Налик на М. С. Нисмо се упознали, а разговарали смо.

            Добро је знати више језика, он је то рекао, са нагласком странца.

            Прво смо ишли, а затим се возили? Возом? Разговор је непрестано текао спонтано.

            Отворио сам душу том човеку. Ишао сам кроз шипражје породичне митологије са мачем исповести. И од свих тих делова разговора ја се не могу сетити ничег другог осим тога да сам подвукао како сам још као дете обновио покидане породичне нити. Није то учинио мој отац, јер није могао учинити. (Да ли сам тако говорио киван на оца већ остарелог, што се хвали својим успехом код жена и као старац са душом у носу, није се хвалио, не одговара збиљи, али овде није о томе реч?!) Дуг  је то био разговор и сасвим искрен о многим стварима, најважнијим.

            И не знам како смо уопште допспели на планину. Сад више нисмо путовали на точковима већ апостолски узбрдо.               

            Који је то био предео? Карпати? Изнад нас су кружили гавранови. Раширених крила, као орлови. Видели смо у шуми и врхове аветињских остатака неког дворца каменог; дворца грофа Дракуле? Гавранови су били све кликтавији : и бацали су  нешто испред нас, камене коцке, четвртасте камене блокове, који су својом тежином убијали зечеве, али ни један од зечева не беше размрскан? Видео сам како их ћутљиво растржу стрвинари - ту сам се пробудио престрављен, потржио цигарету, али све је цигарете преко ноћи попушио мој нервозан син ( нервозан пред полагање тежих испита). И док сам брзо излазио из стана и силазио низ степениште, коса ми је расла, нарочито када су  заграктала прелећућа црна јата...Тих  десетак минута, до киоска и назад спустила су  завесу  преко најважнијег. Сузе су ми се откидале од нечега у мени; слутње; не знам. И не покушавам да протумачим снове, јер у томе нисам нарочито вешт. Ако се рачуна од почетка младог месеца, јутрос је седамнаести дан : сан је тачан и испуниће се за 19 дана (у недељу, 17. фебруара!)...Не једног, многе гавране сам чуо, а то значи да треба да будем одважан у наметнутој борби? Наметнутој борби : шта то може да значи? Можда је виђење гаврани најава среће, неке радосне вести? Видети  напуштени замак : знак је да се жеље неће испунити. Видео сам ујкино двориште, и то је можда некакав успех у послу. Видео сам и шуму - букову (велико изненађење ме  чека?)  Зечеви су страх; спопао ме је страх од камених коцки које су  бацале птичурине црне с неба; те исте дивље зечеве растрзале су трави црне птице. ................


( Уторак, 29. јануар 2002 ; 6:38 - 7 : 46 ч)



Нема коментара: